Учитељ

746 У чи т вољ

да је то подређени васпитни смер, који је условљен тек правилним васпитањем у ужем смислу. |

Кад је настави одређен овакав васпитни циљ у многих културних држава, онда је чудновато што се у нас друкчије мисли. Наша врховна школска управа посредно захтева да се у народним школама дају основна знања из наставних предмета и да се омла дина спреми да та знања уме применшти у практичном животу. Васпитање у ужем смислу, развијање непосредних, мчогоструких интереса ствар је на коју се мало пази. Такво гледиште има до-

душе и маса нашега народа, али ипак то не сме бити мерило

према којем ће се настава и васпитање одређивати.

Ако упоредамо статистичке податке о јавној настави крајем 1909. школске године са подацима о преступима у Србији“ морамо извести закључак: да што више расте број школованих људи, више има и злочина. И обрнуто: да опадањем писмености опада и злочин. Ево тих података:

_ | сз "6 =

= Ева | Бајо в ЕЈ

Е ОКРУЗИ 585 БЕ8 НОВ

= па Ване аб на

са о | ФЕ са“ 259

| |

Н | РБрањеи _ <= ~ - 140 17740 | 54 4624 о наОвлички и. Ри. 60 107 | 44. | 28:::.8938 Зе Пеиротони и 1806: ваветоетое 43 | 29 | 43 | 1894 А ЗИМИ лелран ган па 2284 41 | 36 3656 ОНО ПОНРНЕНИ се на 158 | 32 59 2960 | ревачки... - 0. . 128 | 26 | 54 2565 ПР ен ~ - 315 33 68 2870 31 У ТИМО ИО А А ВУ 291 | 17 947 1392 947 Крагујевачки али 51: 298 | 26! 82 1960 о Басванени каје Брна он 149 31 | БА МЕ 414 Подрниневи ~ ес: а» 2395 264 88 | 2324 КА. Прогрилски. --- = - - 140 | 28 | 46 | _ 696 15“ Омелеревски. 45 2 224 20 | 52 | 2964 4 Моравски 12. 2288 411 24 за 22 ође Можареваннин со 5. 544 29 а Вен ово Јој. Праннени о сатана 118 РО |: 828.

Као што се из ових података види ппеменост. се креће од југа на северу тако да је најмањи број писмених у јужним окру.

1 Види „Годишњак“ Управе Државне Статистике,

ка Аз