Учитељ

668 У чи те

Има у школи нешто неодређено, нешто што се скоро не подчињава управљању, руководству учитељевом, нешто што је сасвим непознато у науци педагогике иу штоу исти мах вачињава суштину успешности учења — то је дух школин. Тај је дух подчињен извесним законима и негативном утицају учитељевом, тј. (что) учитељ мора да избегава неке ствари ако је рад да не уништи тај дух...

Дух се школин, на пример, налази увек у обратној сразмери према приморавању и поретку школином, у обратној сразмери према мешању учитељевом у начин мишљења ученика, у обратној сразмери са дужином предавања итд. у

Тај је дух школин нешто, што брзо прелази чак и на учитеља, што се испољава, очевидно, у звуцима гласа, у очима, у покретима, у напрегнутости утакмице; он је нешто врло опипљиво, неопходно и најдрагоценије и нешто што треба да је циљ свакога учитеља.

Као што је пљувачка у устима неопходна за варење хране, али је непријатна и сувишна без хране, тако и тај дух напрегнуте живахности, досадан и непријатан изван учионице, неопходан је услов примања умне хране.

То се расположење не може измишљивати и вештачки спремати, а није ни потребно да се то чини, јер се оно увек само по себи јавља.

Ви питате једног ученика, други би хтео да он исприча, он зна, он вас гледа нетренимице, сав пресавијен према вама, једва може да задржи своје речи, жудно прати онога што му прича и неће му опростити ниједне погрешке; запитајте га, и он ће испричати страсно, и оно, што он исприча, за навек ће се урезати у његовој памети.

Но држите га једно пола сата у таком напрегнутом расположењу, не допуштајући му да исприча, он ће почети да штипа суседа.

Но кад је та живахност у неком великом разреду тако јака, да смета учитељу да руководи разредом, како онда, чини ти се, да не викнеш на децу и да не сузбијеш тај дух! Ако је предмет те живахности лекција, предавање, онда ништа лепше од тога. А ако је та живахност прешла