Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 769

одраслиг. Исто тако опадању народа није почешак код омладине. У младом покољењу се само наставља, оно, што је се развило у животу одраслих. Богаство и доколица одраслих узрок су привредном, духовном и моралном опадању потомака. Ми смо учитељи и васпитачи младог нараштаја не тиме што говоримо, већ тиме што смо у ствари, што радимо као чеда свог времена (а вероватно је да као људи стојимо нешто више од масе, којој предњачимо). Из тога разлога се на школе и васпитне заводе може само у толико полагати наде, колико имају за васпштаче велике % добре људе. Човек у учитељу и васпитачу, а никако његов систем и његово знање и умење пресуђују о његовом успеху. Ко се не може да греши да овиви онако, како жели да оживи сада ти у будућности омладина коју васпићава, пе треба да се жали на успе у школи. Реч има само као одјек наших умишљаја и дела велики утицај, без тога је она. без вредности.

Тешкоће васпитног проблема дакле не леже на пољу педагошких и дидактичких метода, већ у томе, пипо се свако васпитање мора да проживи (покаже живим примером). Отуда није ништа природније и ближе од тога да се у самоваспитању одраслих гледа основ васпитања омладине. Овде је место да се наговести ова истина и постави овај пут као једини згодан за побољшање и усавршење.

А је ли могућно васнитање самог себе, да ли је такозвана. „морална слобода“ само леп сан или стварност» Зар наше биће није унапред уређено урођеним особинама и онима, која нам је утиснула наша околина; Да ли можемо да се отргнемо од онога што мами и дражи нашу људеку природу“ Коме је урођена јака воља, који може равнодушно проћи поред свега што нас може завести с правог пута к врлини, тај ће одобрити ово питање. Ну да се запитамо, да ли ово гледиште не прелази у самообману“ дар се не може при том сматрати за резултат слободне радње и оно, што је урођено, наслеђено и околиком створеног Зар се врлине као и зле навике не крећу без нашег учешћа по истом путу, који опредељују унутрашњост, створена наслеђем и животом“ Крајњи закључак за једно и друго гледиште нећемо дати. СО нашим погледом на природу, с целокупним природним наукама, стоји у супротност и наука о слободи воље.

Благо ономе, коме је мајка природа дала особине и моћи да се испне на висину савршенства п напретка! Али ови срећни не