Учитељ

14 | У чЧиТтЕљЉ

материјално стање учитеља и његов положај као што смо то напред и навели. Отуда је и загонетно зашто да се толике жалбе појављују баш у овом погледу од стране учитеља и да толике спорове између државе и учитеља решава Државни Савет па чак и Нар. Скупштина имала је да донесе извесно законодавно тумачење нарочито због млађих учитеља.

У чл. 79. казато је „повишице плате садашњих сталних учитеља, који су у служби срачунаће се и издавати плаше по овом закону 1. јануара 1905. (чл. 83.)“ ит.д. То значи ово: 1 јануара имале су се регулисати нове плате тако да 1) све учитељице које су имале почетну плату 150 д. год. дођу на 800, 2) учитељи који су имали 800, одн. 1050, 1200 и ту чекају по својим годинама службе рокове по 5 одн. по 4 године када ће добијати плате по новом закону, које су веће него по старом и 3) учитељи који су имали највеће плате 2450 да добију одмах 3000 ит. д. дакле да се издају ТПлалие по новом закону а не да се превод одмах изврши тако као да су сви учитељи служили по овом 82 кону који тражи за прве 2 повишице по 5 година а за остале по 4. На тај начин није поправљено стање учитељско него је погоршано — а то није био смер законодавчев "јер су старијим учитељима који су по Новаковићевом закону од 1882, год. служили за све повишице по 4 године одузимате по 2 године рачунајући им као што данашњи закон тражи за ове који сад тек ступају у учитељску службу.

Да је ово и овако тумачење закона скроз погрешно и неправилно доказ је тај чипо је у овоме смисљу држао говор творац данашњег закона, ондашњи министар просвете г. Љ. Давидовић, пред Народном Скупштином приликом законодавног тумачења питања о млађим учитељима (чл. 81. закона). Г. Давидовић је као министар просвете који је то донео овај закон Нар. Скупштини био заиста најмеродавнији да протумачи то место и да каже шта је мислио при писању чл. 19. закона.