Учитељ

ји“

Ји

20 У ИЕ ВЈ

ђују у истом. Оно што је некада сматрано у друштву као врлина, данас се на то гледа као на црне мрље на листо“ вима културне историје. На светле појаве, велике мислиоце прошлих времена, који су много даље у будућност могли погледати него њихови савременици и који су проблем васпитања стављали у први ред, гледало се као на и сувише смеле идеалисте и особењаке! Дох су те идеалисте гледале у решењу васпитног проблема и рошење ових с0циалних питања, дотле су њихови савременици њих оглашавали за јеретике и уображењаке, оспоравзјући маси друштвеној свако право и потребу на образовање и просвећивање. Па ипак, идеје тих великих људи који су својим здравим мислима и погледима осветљавали пут којим треба грести у будућности, продрле су онамо куда су биле и управљене, захватиле су широке слојеве друштва и нашле одзива у срцима оних који су дотле грцали у незнању и тами. Оно, дакле, што су у прошлим вековима увиђали само велики умови, данас знају скоро сви, да је васпитање и просвећивање широке масе, целог друштва, једини услов за напредак, срећу и благостање целога човечанства. Јер просвећен човек је свесан свога положаја као јединице у друштву. зна своја права и вољно испуњава своје дужности И па послетку, просвећен човек никада не може бити роб, док је непросвећен и под најслободоумнијим законима роб незнања и страсти најниже врсте. Непросвећени грађани исто тако хвале своје владаре и пљескају им кад им ови укидају сваку слободу као и кад им је дају. дато имамо довољно примера како из културне тако и политичке историје, који нам најбоље сведоче, да су прво постали у истини слободни грађани они који су билим најпросвећенији. Но и ако су ти велики мислиоци одушевљавали се идејом васпитања и напретком човечанства, ипак ни они се нису у свему слагали, у чему се налази крајњи циљ тога васпитања. Док су једни као циљ васпитања постављали и сувише идеалне захтеве т.ј. неостварљиве, не 06зирући се на стварне потребе живота, дотле други нису тражили да створе на земљи анђеле већ људе спремне за живот савршен и потпун. Русо је држао „да је најбоље

се с сова

а вам са 3

по а, вала ај