Учитељ

УЧИТЕЉ КАО ВАСПИТАЧ 21

васпитан човек онај који се уме уздржати у радости и жалости.“ Жан Пол каже, да је суштина васпитању да онај пдеални човек, који је скривен у сваком детету, изађе на видик и да се покаже и постане слободан кроз друге људе, који су већ стекли елободу.“ А. Х. Нимајер одређује цељ васпитању овако: „ако васпитање треба да напред себи постави цељ, која му је најдостојнија, онда му нема достојније него да помаже евим човековим моћима, да се развију толико како би оне биле потпуно слободне за: бобродешељ и моралну цељ. По Шварцу једино цељ васпитања је: човечносш, а једини пут до ње, природни развитак чов. сила. Као овај мислили су такође и Дитес и Дистервег. Херберт Опенсер дао је кратку дефиницију цељи васпитања: Опремити људе за живот савршен и потпун.

Доцније су се погледи о томе, шта је крајњи циљ васпитању, сређивали, док се није дошло до скоро сагласне дефиниције, „да је васпитање по плану удешено морално усавршавање личности, која је мање савршена. али спо собна за образовање.“ Према томе може се задржати оно охватање, по коме је педагоглка с једне стране примењена етика, а с друге стране, пак, примењена педагогика.

Присталице Хербартијанске педагогике, која има и својих противника, траже и налазе циљ васпитања једино у нормативној етици, која пружа потпун идеал наших тежњи. Она поставља пет угледа по којима треба да се управља живот индивидуа и заједница и који, у једној личности уједињени, чине онај идеал, коме треба васпитач да приближава васпатанике. Али, као што егика има уопште посла у области воље!, тако исто и овде је потребно, да вољу васпитаникову опредељавају пом. моралне идеје. Према томе, може се циљ васпитања краће формулисати, као „морално образовање воље.“= |

Исто тако, као што су се размимоилазили у постављању циља васпитања, имали су и различите погледе на начин како да се постигне тај циљ, као и о границама моћи васпитања. Док су једни у својој великој љубави према човеку ишли тако далеко, да су тврдили, да се сва

1 МаМолузку, Ебјек 1885. стр. 209. 2 Кети, Радасовлјек стр. 71.