Учитељ

22 УЧИТЕЉ

деца рађају добра и да су од природе добра (Хелвеције, лорд Палмерстон и др.) као и то, да једино од васпитања, зависи, какви ће постати од те деце грађани, други су били мање оптимисте, јер су приметили, да је успех код васпитаника под истим околностима — различан. Они први превиђали су индивидуалност код деце и мора се признати, да је већина од њих заборављала, познати онога кога је требало васпитати а то је дете. |

Философска педагогика поклањаше главну пажњу научном доказивању и извођењу васпитних питања из васпитног циља, а све више губљаше из вида предмет васпитања, — дете. Извесни нови проналасци у области природних наука имали су утицаја и на развитак педагогике и пеихолошке теорије. Први облик психологије био је екроз метафизички, њена је теорија била т. р. прописапа. метофичким претпоставкама о души и вишим функцијама.! Педагогика је у ХУП веку постала предмет научног испитивања, пошто су њени представници постали свесни тога, да васпитна начела нису заповест, која се могу споља предавати, већ истине, које се изводе из природе дечје. Коменски је постао путовођа и борац у педагогији тиме, што је на разумно; и брижљивој студији дечје душе засновао природну науку о васпитању и настави. Његова начела још и данас важе, јер се душа човечја и данас развија истим путем као и пре 300 година, или као што

Гете вели: „човечанство једнако напредује, а човек остаје |

увек исти.“

У данашњим социјалним приликама, када и широка_

маса човечанства захтева да се васпита и просвети, мало је теже решити питање, који је најбољи пут и начин, као и средетва да се постигне највиши, постављени васпитни циљ. У времену, када је се мислило, да је просвећеност потребна само људима високих положаја, племству и ду ховницима, и то је питање било простије, јер васпитачи нису имали посла са масом васпитанпка већ са појединцима. Њима је било лакше уочити индивидуалност као и

1 Рг. М. Арер, Прилог ка испит. екедер. психологије. („Арх за фил. пед. и др. науке 1898.)

5