Учитељ

28 Ули Е љЉ

Тилих, речит као Салцман, да зна колико Лајбниц, да је мудар као Сократ и да љуби као Исус Христос. Учитељима се у школи предају наследници и земље и неба“.

Али исто тако и онај васпитач који не влада врлинама другим, баш и кад би се одликовао особитим интелектуалним својствима, ипак не може задобити нити одржати аукторитет. На ово треба нарочито пазити, јер су деца склона, да лове и уочавају слабости старијих. Нарочито васпитач треба да је правичан, како у давању на града добрим, тако и при изрицању казне рђавим учени“ цима. Тада ће се они предати њему са пуно поверења и поштовања; добри ће ученици сматрати награду као стварно заслужену, а рђави казну као последицу њихових поступака. Стекну ли ученици супротно уверење, тј. да се учитељ у сваком његовом акту руководи симпатијом или антипатијом према појединцима, онда се његов аукторитет налази пред неизбежном катастрофом; ученици губе тада веру не само у своме наставнику, већ веру и у правичност. Но да би се ово последње избегло, треба васпитач увек да се руководи разумом, а не узбудљивим срцем; гњев као и сажаљење, где му није место, подједнако су рђави саветници. Највећа и најчешћа погрешка. код васпитања деце постоји готово само отуда, што нама тада готово искључиво афекти владају, против чега је се тешко 60рити. Међутим, факат је, да деца врло често морају сваку нашу ћуд скупо да плаћају!

( тога се безусловно тражи од једног васпитача, да, пре васпитања деце, васпита самога себе, како би својој деци бар толико владања над собом показао, колико од њих захтева.

Упоредо са аукторитетом јавља се друга још моћнија, сила, која спаја људско друштво хармонијом представа, мисли, осећања и тежња, а то је — љубав. Она чини, да се еви људи спајају у једну целину. Истина је да се љубав много теже задобија него аукторитет, али је она у толико

тајнија и значајнија у односу васпитача са васпитани-

цима. Која наставник задобије љубав својих васпитаника, тај нека унапред рачуна на успех. Но сваки васпитач може унапред знати, да ли ће уживати љубав својих васпитаника, по томе, да ли он приступа њима са љубављу или