Учитељ

38 У чита Љ

метром,! или су резултати још пуни грешака. Веома пада у очи, као што је Паси= показао, да увећавање количине мирисаве материје — баш и код материја, чији је надражајни праг врло дубок __ никако не производи увек и појачавање интензитета, који би му макар приближно одговарао. (во особено понашање још није довољно расветљено.

Ако у исто време утичу два или више различних надражаја за укус, онда с једне стране примећујемо мешовите осећаје мириса слично као и код надржаја укуса, у којима се компоненте каткад једва још распознају, а с друге стране "особене интерферентне појаве, помоћу којих се делови мириса, узајамно ослабљују. Аронсон“ је скренуо пажњу на значајне појаве умора: кад се дужим држањем отупи осетљивост за неку одређену мирисаву материју, онда излази, да је ова отупелост наступила и за одређене друге мирисаве материје, док код других од чести сличних

материја изостаје.

Локализација наших осећаја мириса готово је још нетачнија, него код осећаја укуса, пошто отпада потпора, осећаја додира који

их прате. Искустао нас је научило, да узрок каквог осећаја укуса _

тражимо у нашим устима, узрок пак каквог осећаја мириса у ваздуху који је продрео у наш нос. Ова су нервна влакна за мприс вероватно идентична, свако може спроводити сваки мирис; али се осећаји суседних нервних влакана не сређују у просторну површину. Знатно дуже морају нас занимати осећаји коже м слузокожа.

Сензибилитет коже је оно чуло, које се најпре јавља и из кога – су се вероватно развила сва друга чула појачаним диферепци- |

рањем и прилагођиваљем. Се зибилитет постоји, у колико допире живот животиња, много пре но што се развио одвојени нервни систем, који би се могао доказати. Монера, која кад се додирне мења свој облик, већ има сензибилитета у овом чулу. Анатомски

апарати за примање надражаја јесу т. зв. пипна тела и Паципи- |

1 Целисходну модификацију овог олфактометра означио је Бешћет. ћезећт.

+. кип. Мед., 1898. Упореди и Сћ. Непту, [25 одецта ег Тедт тезите. Веупе зејеп И.

1892., а нарочито Н. 7лраатдаетакет-а, Гле Рћузјојовје де5 бетдећев, превод од

а ал

а ас

Јиткет ђ. Ггатдедд а, 1895, као и Ова ћауе бегисћатезв ипо, Атећју Таг Гатупао, |

1896 и Вп уетђеззегбег Елесћтезвег, Атећју гр Багупе., 1895. 2 Раззу, Аппбе рзусћојортуце, св. стр. 363, з дтејцу. !. Апаб. п. Рћузјој, рћув. АЂЕ. 1886.