Учитељ

56 УЧИТЕЉ

прилици, нису знали за једну одлуку Државног Савета: поводом једног случаја жалбе због одузимања станарине кад је учитељ, због болести на осуству“ с тога ћемо ми овде цитирати ту одлуку и замолити Господина Министра да овај распис обустави или га измени у смислу одлуке Државног Савета. /

Та одлука гласи: |

По чл. 14. тач. 1. закона о нар. школама, школска општина дужна је да подиже, оправља и у добром стању одржава школске зграде, у којима морају бити потребне учионице и радионице, станови за наставнике и послужитеље итд. По чл. 16. истог закона, у местима где је у школској згради, или у школ. дворишту или на даљини од 500 метара од школе нема станова са наставнике-це општине им дају накнаду у новцу за стан и огрев уједно и та је накнада у овом пропису одређена. Ограничење за уж ање прописног стања или одговарајуће накнаде, законодавац нејчина према оним учитељима-цама, који би извесно време провелл ван школе на осуству. Међутим Министар одбијајући жалитеља од тражења поменуте накнаде, не наводи, у прилог свога нахођења, ни један законски пропис, а то је био дужан учинити, по духучл. 27. устава.“

Према овоме Државни Савет сматра да упиппељи-це који су на осусшву имају права не само на сшан (сећ ц на новчану. накнаду која се даје учишељу било у место стана у опшлае било. у виду додатка лао је стам непрописат.

_ Надамо се да ће Господин Министар и јам стати на ово гледиште Државног Савета и обуставити свају распис чиме ће код. учитељства захвалност добити.

дописи

Загреб, 17. август 1909. год.

Већ четврти пут походим Загреб главни град братске Хрватске. Што га тиме познајем све ми је милије. Он у ствари по-

1 Од 15. марта, 1905. год. /

2 Министар Просвете решење“ својим од 22. јула 1904. г. ПБр. 9284 одбио је С. В. учит. Косовичке школе пе тражења станарине за време осуствовања због болести наводећи: „ду нема права на накнаду за непрописан стан док је био на осуству јер није лије ни становао у школском стану.“ у