Учитељ

доштиси 55

стаје све лепши, бива све напреднији, он журно корача да у многоме стигне велике, модерне градове просвећене Европе. Лепе, широке улице са дивним палатама, велике трговине,

банке, Универзитет, стручне, средње школе, музеји, културна, про- ·

светна, хумана, национална, привредна и многа друга друштва, лепо уређене народне (пучке) школе, богомоље, лепе паркове, тргове, споменике, хладовити Тушкановац, пространи Максимир у опште све одлике напредних градова има и Загреб. Становништво његово, још више становништво Хрватске, може се увек с правом поносити својим напредним главним градом. Међу браћом Хрватима у Загребу живе сада спокојно, мирно, напредно и браћа наша Срби. Просвећена интелигенција — као и сав културнији, напреднији, просвећенији део хрватског друштва гледа у Србима ваљане, напредне за живот и напредак способне људе, лојалне грађане, равноправне суграђане своје, још више браћу своју по крви и језику. И тамошњи Срби имају неколико својих напредних привредних и културних установа с којима се увек пред сваким могу поносити, којима они утврђују да су и вољни и способни за утакмицу, за напредан рад, за културно просперирање.

Српска народна основна школа, Српска православна цр«ва, Српска. црквена школска општина, Српски Девојачки интернат, Српска Банка, Привредник, Српска Читаоница, Српска Штампа. рија то су — поред угледних трговачких и др. радњи — установе које су там. Срби створили својом вредноћом, неуморним радом, прегнућем, жртвама, и мени је управо веома чудновато: да многи Срби из Краљевине дођу у Загреб или прођу кроз њега а не обиђу ове угледне установе српске, ове очигледне знаке живота и напретка там. наших саплеменика.

Има Загреб још нешто што је у овоме времену привукло на њ пажњу свега културнога света, свих мисаоних људи. На жалост то није ништа лепо како би се могло очекивати, то је већ свакоме познати „Процес противу Срба велеиздајника.“

Међу оптуженим Србима „велеиздајницима“ има и 12 српских учитеља. Мене као Србина интересује ова ствар од њеног почетка у опште, али ме као учитеља, признајем, — јоши посебно интересује судбина оптужених српских учитеља.

Жеља да се изближе упознам са овим процесом, да видим Србе „велеиздајнике“ нарочито учитеље „велеиздајнике“ (међу којима имам и познаника својих) одвела ме је у Загреб. Добротом једног саборског посланика, члана коалиције, добио сам улазницу