Учитељ

НО НЉЕ ПК (9

Снупштина Штајерсних учитеља. — 11. ов. мес. п. н. држата је скупштина, штајерских учитеља у Грацу. Пространа дворана Стефанијина, која је за ову прилику знатно била проширена, била је пуна. Може се рачунати да је било око 9000 учитеља. Говорило се о материјалном и правном положају учитељства. До-

несене су и потребне резолуције. ж

Руска учитељска скупштина. — Од бог па до М-ог јуна био је у Петрограду први скуп градских учитеља.

37 година ти скромни радници на њиви народног образовања радили су сами, не имајући могућности да се ближе састану један с другим и исповеде се о свом животу и својим потребама. Скуп је био ва њих права свечаност, али на њему се је дала могућност да сврше и оно друго због чега ву се и сакупили.

Ко је п шта је градски учитељ: То је радник који ради у области етшшег почетног образовања. (на нишсем почетнрм образовању раде народни учитељи). По обиму свога рада, а главно по битним условима његовим у ствари мало се разликује од свог најближег друга — народног учитеља. Ради он готово под таквим истим тешким и не баш пријатним материјалним и моралним условима, као и народни учитељ, а и аудиторија његова мало се разликује од аудиторије сеоске школе. И сн тако исто слаже прво камење у темељ спштег народног образовања.

Скуп је примамио у Петроград учитеље из свих крајева, Русије 500 учасника. Били су и предетавпици: Кавказа, Сибира, Прибалтиских Губернија. Седнице су држане у згради Технолошког Института.

Председник скупа Н. А. Рјезцов поздравио је скуп топлим речима. Повдравили су скуп и друга лица и установе: Комисија за народно образовање, Лига образовања, 2-ги скуп Педагошко-пеихолошки, Педагошка академија; ПсихоНевролошки Институт и др. Послали су такође своје поздраве: В. М. Бехтерев академик и познати писац Сологубов који је био 25 година градски учитељ. Бурним аплаузом предусрео је скуп поздравне речи члана Господарствене Думе И. С. Кљужева: који је изразио уверење, да ће Дума слушати упуства скупштинска при стварању закона о почетном образовању.

Та свечана прва седница скупа свршила је се рефератом Н. А. Запанкова „Главни моменти историје нижег образовања у градовима у прошлом столећу.“

Од многобројних расправа неопходно је забележити следеће:

„Опит рада ванразредног читања“ (Е. Е. Соловјева). „Природне науке и школа“ (Л. О. Севрук) „Ортографија и школа“ (М, Семенова).

Општу пажњу је привукао реферат Н. В. Тулупова, „О учитељском дому Друштва за узајамно потпомагање при Москов. Учитељском Институту“. На страни такви домови нису новина, у Русији пак, још нису ни чули за њих. „Учитељски дом“ мора бити своје врсте клуб и уточиште за учитеље, у исто време он ће концентрисати у себи равне културне установе: музеј, библиотеку, салу за предавања, салу за представе итд, За устројство тога дома у Москви имају већ нека средства, но не достаје им 15 до 20 хиљада рубаља, коју суму намеравају да сами себи разрежу и нешто друштвеним зајмом да добију.

Доста је се говорило на скупу о материјалној страни учитељског живота. После интерсне расправе Г. Запанкова „О материјалном положају учитеља“ могло је се увидети какав је живот градских учитеља. Жењени учитељи имају 100—750 р., нежењени 300—850 р. годишње, Већина живи доста бедно, у многом