Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 83

Ради тачнијег упознавања читалаца са приликама ове школе и са елементом који је у њој, изнећемо овде и статистичке податке из 1908-9 школске године, која је завршена на Ђурђев дан. Као што је већ напред изнето, било је у првој години 166 ученика, од којих:

а) По годинама узраста: Од 9 година 1 ђак, од 10 г. 45, од 11 210 5 гаљло Е. 1Ер ољ [96 16: ОД 14 г. И 5. од 15 г. 21 ђ, од 10 т.. 2820, од 10. 195. од 18 5. 195. 04 05 А ђ., бл 2925. 6, од 2 г. 1 5, ода ба ђ, од 23 г. 1 ђ., од ог он, од бг 2 у, од 291. 15 ба Зе Е 55

Као што се види, највећи број ученика имао је 11—19 година (њих 141); млађих од !1 годика било је само 5, а старијих од 19 година било је 20 ученика.

6) По месту рођења било их је: Из прилепске казе (среза) 40 ученика, из велешке 52 уч., из кичевске 23 уч., из дебарске 17 уч., из гостиварске 11 уч., из прешевске 13 уч., из тетовске 2 уч., из беранске 1 уч, из кумановске 1 уч., из охридске 1 уч., из крушевске 1 уч., из Србије 4 уч.,

Из предњег прегледа види се, да највећи број ученика дају казе велешка и прилепска, без сумње зато, што је у тим казама | врло мало писмених, а ваљда је и јаче осећање у тим крајевима према српској просвети. Оваква бројна превласт ученика из ових каза понавља се редовно сваке године.

в) По занимању у Београду, било је: зидара 118 ученика, пекара 25 уч, циглара 4 уч., млекаџија 4 уч. кафеџија 5 уч, бозаџија 1 уч., пиљара 2 уч. месара 3 уч., послужитеља 4 уч.,

г) Уписано је ове године, по разредима и то: У [. разред 81 ученик, у П. раз. 43 уч, у Ш. раз. 29 уч., у ГУ. раз. 13 ученика.

д) На крају школске године било је: У 1. разреду 44 ученика. у П. раз. 17 уч, у Ш. раз. 8 уч, у ТУ 5 ученика.

Највише их, дакле, увек има у !. разреду, а највише ихи остаје у том разреду до краја школске године, а то зато, што многи долазе само ради тога да науче читати и писати, па чим то постигну у 1. разреду, они се више у школу и не враћају.

Школа сваке године прославља Св. Саву у Светосавском Дому, којом приликом ученици, пред одабраним гостима престонице српске, певају наше патриотске и народне песме из Ст. Србије и Македоније, и декламују приподне декламације.

На крају овог извештаја не може ми се на ино, а да не изнесем једну мисао, која ће интересовати све наше родољубе, а у првом