Учитељ

ОСЕЋАЈИ УКТСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА. 97

моторним и говорним представама. Већ чињеница, да локализациона грешка јако расте под утицајем умора, а опада под утицајем вежбања, указује на то, да код локализације учествују асоцијације. Тако ће се најлакше разумети и што се сигурност локализације уопште појачава са јачином надражаја, даље само ћемо тако разумети т. вв, ексцентричну пројекцију. Под последњом се разуме чињеница, што се изазвани осећај, кад надражај не утиче на нервна окончења, него на нервно стабло, по правилу преноси на периферне овршке нерва. Тако ампутирани, као што је познато, могу чак у свом ампутираном стопалу још осећати болове и т. д. Овде стара и извежбана асоцијативна веза још није искусила довољну коректуру, која је постала потребна због ампутације. На ово ћемо се вратити кад буде речи о т.зв. просторном схватању.

(С овим је решен први део нашег питања: Зашто су осећаји притиска различни, кад један исти надражај наилази какокад једном на ово а потом на оно нервно окончење% Остаје да се одговори на други део питања: Исти надражај наилази у исто време на многе нервне завршетке, који зу један поред другога, он дакле утиче на какву већу површину коже; који је збир осећаја, који су при овоме изазвани; Уопште не налазимо нити интензивно појачање! или истинско сабирање, нити квалитативно мењање, него се ти многи осећаји групишу у за нас сасвим нову творевину, у површину, или као што ћемо рећи, као површина у простору. Овде стојимо пред једном од највећих психолошких загонетака. Молим вас, да себи јасно представите особеност стања ове ствари! Рецимо да у нашу мождану опну допру 1000 надражења, која долазе од 1000 нервних окончења, са додирнуте кожне површине, и изазову 1000 осећаја. Откуда сад долази прво то, да два осећаја који потичу од суседних нервних окончења такође састављамо у просторну слику, и друго одакле уопште добијамо оно особено груписање; На друго питање физиолошка психологија не може уопште одговорити. Ту стојимо пред једним од оних психолошких факата, који су за фиизолошку психологију неразумљиви, а можда ће и остати такви. Често су се трудили, да

1 Упореди Стбегђасћ-а, Џрег Велећипскеп 2у1асћеп пејзисег Егић аапе ппа Етридипезуеттбсеп дег Наш. Агећју 1. Нугјепе, св. ХХ.М, 2.

1 Просторно ширење надражаја притиска, т. вв. надражајна површина, свакако није без утицаја на оцену интензитета надражаја; посебно су Фрај и Кизов

доказали, да тек приметна вредност споро али јасно расте са ширењем надражајне површине. Упореди стр. 57.