Учитељ

98 УЧИТЕЉ

развитак просторног опажања објасне чисто генетички: било локалним знацима, било комбинацијом представа притиска са представама додира. Ја вам нећу досађивати са овим у истини узалудним покушајима за објашњење. Све осећаје пројицирамо у простору, па и тон који смо чули и укус на нашем језику. С овом се чињеницом физиолошка психологија мора помирити, а да и не покуша да је физиолошки објасни. Највише би се

могло назрети, да овој општој просторној пројекцији одговара.

каква. одређена, општа физиолошка, односно морфолошка особеност свих осећајних елемената мождане опне. Ова је пак пројекција најпре сасвим неодређена: чуло слуха, укуса и мириса још нам показује овај први ступањ просторног опажања с потпуно неодређеном локализацијом. Сензибилитет коже показује нам просторно опажање на најближем вишем ступњу: локализација је већ одређенија. Затворите ли на пр..очи и допустите ли да вам неко други метне на руку какву дашчицу непознатог облика, онда ћете моћи од прилике означити, које се место на руци додирује, а и приближно рећи, како је ограничена додирнута површина. Ако ову локализациону способност нашег чула пипања упоредимо са способношћу чула вида, онда јасно излази несавршеност првога, док нам локализација чула вида изгледа ненадмашна, јер нам управо не достаје упоређење са каквим чулом, које би још финије било локализаторски развијено.

Расмотримо нешто Тачније појаву ове просторне локализације за сензибилитет коже: Н и Н' представља попречни пресек неког дела коже на пр.