Учитељ

ОСЕЋАЈИ УКУСА, МИРИСА, ДОДИРА, ТЕМПЕР. И ПОКРЕТА 99

на руци; аб са су нервна окончења. Ми ћемо поћи за њима на њиховом целом току до мождане опне С (', где се нервна влакна завршују у ганглијским ћелијама а 0си а. Било би пак можда могућно, али је врло невероватно, да се нервна влакна, простирући се од коже, и поред многоструких интермедијарних прекида у ганглијским ћелијама, непоремећена одржавају на целом свом дугом току кроз кичмену мождину и мозак, и да се тачно истим редом завршују у можданој опни, којим су и пошла. Због тога је у цртежу узето, да се је ред помакао, те је ве сад у суседству а', а Ф' завршује ред. Нека сад додирне кожу какав предмет 0' 0" који се замишља да, је прав и хомоген и нека надражи четири нервна окончења. Тада ће се у наш мозак спровести четири квалитативно скоро апсолутно једнака надражења, а у четири ганглијске ћелије ступиће четири истоветна надражења, којима одговарају четири истоветна осећаја притиска. Осим ових последњих у нашој свести испрва ничега нема, и то су нам тада ови осећаји дати у низу а са 6', ако уопиливе има мажтар каквога низа. Даље акцептирамо као чињеницу, да та четири осећаја пројицирамо ван нас у простору, и то, како нас посматрање код нехомогених објеката учи, у објективно тачном низу а' ђе ф. Шта нам пак сад даје повода, да тај низ у неку руку коригирамо и да четири осећаја а' с 4! Ф' управо тако пројицирамо ван нас у простору, да њихов низ буде а' Ф' с Ф, те да на тај начин одговара низу додирнутих нервних окончења и додирнутим тачкама предмета“ Повод је у представама о покрету, које су везане са сваком од оних ганглијских ћелија. Кад покрећемо део коже који је означен у цртежу, онда ће на пр. неки мали покрет увек да доведе у додир какав предмет код 2 (види цртеж) са а, неки нешто већи са. ф, неки још већи са с и тек највећи покрет са а. Могли бисмо и обратно предмет да наместимо код тачке 2': тада би најмањи покрет произвео додир са а, највећи пак додир са а. Биса б са или афФасфб а, у погледу величине покрета који су потребни да доведу у додир четири нервна краја са, каквим произвољним предметом, низ нервних окончења међу собом свакако остаје исти.“ Ово се у животу индивидув понавља, небро-

1 У погледу надражења у можданој опни тај нам је низ у ствари потпуно непознат. 5

г Важност схватања просторних елемената по реду и могућност обртања, њиховог правца најпре је истакао Хербарт (Рзусћојогје 218 МИввепвећаћ, 1824. 5 109 и даље). Упоређење старијих и новијих теорија и експерименталних испи-