Учитељ

из ШКОЛЕ И ЗА ШКОЛУ 411

понекад узети од ученика или пазити, да се он, кадгод хоће да, је употреби, обрати за дозволу предавачу.

Учење је ради дешеа, а не деше ради учења.

Ма о чему ми говорили, ма чиме се руководили при учењу, била то геометриска тела, каква корисна техника, цртање с приро-_ де, или што друго, никад не треба, одушевљавајући се, свему томе давати преувеличано важан значај. Најважније је развиће детета, развиће његових душевних сила и способности, и све је потребно и важно у толико у колико помажу томе развићу; само по себи ништа нема смисла ни права на дечје време.

Цршање џ аоку првих година обучавања.

„Говорити мало, цртати много,“ то треба да буде девиза у разреду цртања у току прве године: треба код ученика развијати што је могуће већу атшивносш. Дајте деци нека цртају све и сва што је способно заинтересовати децу. Пре свега побрините се да, деца буду активна и живо заинтересована, и не дајте никаквом у напред израђеноме плану каквога окамењенога, програма да вам свеже руке у достигнућу тога главнога циља. .

Цртању на школској табли треба дати највише места, јер размахивајући покрети целе руке, који су условљени њеном величином, својетвени су и погодни за малу децу. Пооштрите фокушаје, побудите на старање, али не тражите да „изађе“ баш оно, чему тежи ваш ученик.

Цртање треба, почињати од тога, да се дете труди нацртати ствари онаквим, какве ово има у својим представама; затим се заједно с представама о њима могу проверити и исправити те слике, а преко њих и представе.

Треба што је могуће више покретати ученика на то, да покушава, цртати предмете и догађаје око њенога и из његовог живота: све то на њега чини утисак.

ГЛАВА |. Пршање из памешт м из себе.

Цртање треба почињати са сликама и појмовима већ сложеним у сазнању дечјем. У колико га више интересује предмет који дете црта, у толико ће бити бољи цртеж. Предавач се по