Учитељ

пио АЕ 19:

УЧИТЕЉ НА ПОСЛУ.

по роману „Учитељ“, од Едмонда де АМИЧНСа,

Разна надлештва. Де-Амичис описује и разна надлештва, 0 којима талијански учитељ мора да води рачуна. Општина узима учитеља и са њим прави уговор за две године (уговор се може и обновити, а после извесног броја година учитељ може МОЛИТИ да га доживотно узму за свога учитеља). Рад учитеља подлежи контроли како од стране општинске, тако и од државне власти, Општинска је власт школски одбор, кога бира општински одбор и који се састоји из 3 члана — школских одборника. Школски одбор у главноме се стара о школским потребама, но он свакога пролећа врши и испит у школи, под председништвом једнога од својих чланова, који носи звучну титулу суринтендант. Сем школског одбора, у рад се често меша и председник општине, који сматра себе за природног домаћина свега у општини, па и школе.

Најнижи орган државне власти јесте изасланик — делегат _— под чијом се командом налазе све школе неколиких општина, које долазе у административну јединицу — срез. Он мора да пази, да школски одбор, који је врло често нехатан у својој дужности, марљиво врши свој задатак. На челу школа целога округа стоји инспектор, и, најпосле, школама једне. провинције управља директор школа, који је непосредно потчињен минисару просвеше.

Председници општина. Од општинских власти Де-Амичис у главноме описује председнике, за које вели да су више од штете, него ли од користи учитељу. Једни воле да се представљају као пријатељи школе, обећавају да ће учинити ово, оно, ау самој ствари не раде ништа, ако не рачунамо приређивање школских свечаности, кад се може налицкати и држати велелепна беседа. Други су најнесноснији, јер сматрају за потребно да се активно мешају и у сама предавања. Трећи су сасвим равнодушни према школи.

Ево једне слике о посећивању школе оних председника, који сматрају за потребно да упућују учитеља у дужности.

„Он је ушао у школу у пратњи суринтенданта, дебелог кобасичара, који се љаштио, као свеже кобасице, повешане у његовом дућану. Председник је разгледао зидове и под, не би ли спазио мрље од мастила, али их не бејаше. Сурингендант, подражавајући председнику, прегледао је скамлије. После неколико претходних питања председник је прешао на предмет своје посете. Он замоли, да деца читају најновије дело „Виктор Емануил хита у Рим, кога је Тибар поплавио, 1870. год.“. Кад је читање довршено, он благим тоном рече:

— Добро. Но у сваком случају... не би згорег било да се с времена на време мења предмет. Историја цркве даје одличне теме... Било је светих отаца, који су и у науци и у многом другом