Учитељ

ВИ СтТА К 239

лествице; таласала се група амбициозних учитеља и учитељица. Главе њихове биле су препуне свакојаким мислима и предлозима, али се нису усуђивали отварати уста пред публиком. Они су лагано разговарали са суседима, критикујући све од реда. При излазу, љутећи се на себе што нису смели и одважни, они су се натурали појединим групицама другова и по читаве часове говорили им те о овоме, те о ономе. Разилазили су се са великим лармањем и жагором. На улицама су се образовале групице, које су продужавале препирати се.

После 2—8 дана међу многим колегама су завладали добри односи, и нова познанства учињена су. Најбоље „су говорнике сви добро запамтили и упознали. Кад су они излазили на говорницу, сви су с нестрпљењем очекивали да чују њихов паметан говор. Познали су даровите учитеље, као и особе, које су својим списима или рефератима стекле малу репутацију. Тражили су и запиткивали учитеље, који су постали чувени због гањања власти. Приредили су овацију тројици-четворици старих учитеља, који су од. ликовани орденом за шесдесето-годишњу службу. И неколико лепих учитељица привлачиле су на себе пажњу друштва. Неке од говорница добили су и надимке. Једну 40-годишњу даму, чије је одело на прсима ишарано златним шиком, прозвали су „Царица сабејска“; говорника са меденим речима — „Аркадски пастир“, другог — „Наполеон Велики“, трећег — „Конфучије“, зато што је имао обичај да се у говору позива на живот китајске основне школе,“

Конференција је завршена опроштајним говором директора Мегари, који је рекао: .

„Ви, млађи, вратите се на своја места одушевљеним примером толиких својих старијих другова, који, без обзира на своје полувековне напоре, чврсто држе заставу народне просвете. А ви, старији, поцрпите нову снагу при погледу на ову младеж, која је готова да иде истим путем, који сте им ви утрли. Вратите се сви "вашем благородном послу сејача високих и племенитих осећаја. Потребно је не само да из корена чупате незнање и сујеверје, него и да олакшавате сиротињи, да дајете радост деци, која не знају материне милошти, да свуда крепите наду на бољу будућност. Браните енергично достојанство своје професије, сносите незахвалност, одупирите се неправди и незаслуженом гањању, снажите се мишљу, да је човеку највећа радост — бескорисно чинити добра. И нико не може учинити више, сем вас. Сваки час вашег скромног рада јесте доброчинство човечанству. Најсиромашнији, најмрачнији војник оне армије, која се бори са најљућим непријатељем и добија "најсјајнију победу, има права на захвалност отаџбине и на признање целога света. Збогом, јуначне девојке, уважени ветерани, млади солдати авангарде новога века! На посао сви, и нека вас прати благослов неба онако, како вас је увек пратило и прати моје срце!

Београд.

С руског, . Свет. 6. Поповић учит.