Учитељ

258 У ИТ ЕЈ

погрешно: он није одрицао психологију, већ метод, који се тада примењивао у изучавању психолошких појава. 0. Конт је сматрао немоћним и апсурдним интроспективни метод, тј. метод самопосматрања. Очито је, говораше он, да нико не може посматрати душу човечију у другога; тако исто нико не може је посматрати у самоме себи, пошто не може да раздели своју душу на два дела, од којих би један продужио да ради, докле би други посматрао онај први део.

При свем том проучавање позитивне философије О. Конта показује, да се кроз њу провлачи као црвен конац основна мисао: социјална реорганизација помоћу духовне реорганизације; духовна, хармонија, као основна погодба зе дџа поп социјалне хармоније, · (). Конт се одлучно и енергично борио противу материјалистичких погледа, који су гледали у економским чиниоцима основу социјалних појава. И најсложеније појаве социјалног живота јављају се, по његову мишљењу, само као изрази п“ихичког живота људи који састављају друштво. Стога је он придавао особену важност изучавању чињеница интелектуалног и моралног живота људског, ну, сматрајући да је њихово непосредно изучавање — тј. самопосматрањем — немогућно, то је предлагао да се оне изучавају посредно, тј. подвргавајући посматрању органске услове њихова постанка, као и социјалне појаве. Место недовољног и илузорног посматрања свога индивидуалнога „ја“, он је стављао посматрање над колективним „ми“.

На тај начин, ма колико били иначе погрешни психолошки погледи О. Конта, који представљају данас само историски интерео, творац позитивне философије може се с правом сматрати оцем социјалне психологије, која у последње време све јаче узима маха.

Изучавање индовидуалног душевног живота налазило се за дуго у рукама схоластичке метафизике, која није познавала другога метода, сем метода самопосматрања, о коме је 0. Конт с правом тврдио да је без вредности. На основу тога, појам о „души“ беше покривен таком маглом да је изгледало, као да психологија никада неће постати науком, као да јој је суђено на свагда да се задовољи мање више оштроумним фантазијама; место строго научних истина. Ипак је научни метод пробио себи пут | и кроз ову маглуштину: из области натприродног света „душа“ би смакнута у област природних појава; у њену изучавању показа,

се употребљив метод, који је дао тако сјајне резултате у области

природних наука, наиме метод научног посматрања и експери-