Учитељ

НЗ ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ 259

мента. При светлости овога метода психички живот човечји показа се много сложенији, него што се то. чивило метафизицима, који су рашчлањавали душу човечју на низ одређених „способности“, и који су сматрали да је њихов замишљени, апстрактни човек доиста прави, живи човек! Научна психологија је исто тако строго искористила и метод упоредно — психолошки, т.ј. изучавање психике животиња, деце, дивљака, што је довело до закључка: да расматра индивидуалну психику савременог човека као производ сложеног процеса развића, а у историји развића оделите личности, од дана њена рођења, да гледа скраћено проживљавање

свих стадија психичког развића бесконачног виза претходних покољења.

На тај начин може анализа у сложеном комплексу психичких појава индивидуе да открије цео ред психолошких елојева, слично геологу, који изучавајући састав земљине коре, види јасну слику прошле историје земљине у низу геолошких формација. Поврх тога, као што је историја развића земљине коре још недовршена, стога што још непрекидно делају силе градилице, тако исто треба сматрати незавршеним и процес образовања човечје психике. Јер, како нам се физичка организација човекова, са његовим биолошким особинама, које леже у основи психичке радљивости, представљају као непокретна, изливена у непроменљиву форму, ипак постоји други моћан чинилац, који изазива непрекидно низ измена и заплета у индивидуалној психици, а то је — друштвени, социјални живот.

Ми не можемо себи представити човека изван социјалне средине, која је на њ утицала чак и у доисториским временима (породица, род, племе). У данашње доба она се јавља бескрајно сложеном и пространом: далеко залазећи преко граница породице, рода, племена, народа, па и преграда тако огромног колектива, као што је држава, наука, уметност, политички и економски живот итд. чине човека учасником међународног, светског живота. Он се не може од њих изолисати; они се увлаче силом и моћно у индивидуални живот, ударајући нањ свој печат и градећи изворе непрекидних измена у психици сваког оделитог човека. Индивидуално „ја“, потчињено моћним инстинктима, наслеђеним од најудаљенијих предака, обречено на безброј пролазних одушевљења, страха, заноса, налазећи се под сталним притиском владајућих идеја, обичаја — јавља се као сила, али не усамљена, већ покривена потоком околних сила у толикој мери, да је често

456