Учитељ

"296 УЧИТЕЉ

на његовом просвећивању.! Јер, што је који народ просвећенији, он је у толико и културнији, па и напреднији. Ми Срби можемо да докажемо, у што краћем року, страном свету, да смо образовани, просвећени и напредни. Ако то не учинимо, онда је у сумњу доведена опстанак наше самосталности, и онда ми, у Србији, не можемо више бити центар или пијемонат за уједињење неослобођеног Српства; ми тада морамо пропасти. Скорашњи наш политички пораз, и велики губитак, треба да нас поучи, да нам је у раду на кулшурном натпрешку једини спас. И то у раду хитном, ужурбаном, али смишљеном и обазривом.

__ Наша народна школа, са својим учитељством, није досада, могла да да задовољавајући успех на народном просвећивању. Наши учитељи за то нису криви. Они су хтели и желели да на томе пољу што више учине, али нису могли. Сама спутана и несавремена организација данашње наше народне школе томе неуспеху је главни узрок. Према њој је наше учитељство изоловано од народа, од средине у којој се налази, па је отерано у учионицу да између четири зида испуњава, над оним малишанима, програм и дочекује надзорника. Пробало се са продужним вечерњним и празничним школама, па се и на томе стало. За тај посао није се имао одморан и скромно награђен раденик. Ударило се на читаонице и књижнице, а какав ће се и ту успех постићи, видеће се. Сад се пошло с друге стране да се раду на ономе истом пољу на коме је могао с успехом да дела српски учитељ. Њему се приписује пораз и неуспех, али он за то није крив, већ сваки други само не он. Са пуно одушевљења, воље и полета, он је пошао напред, да ради и на овоме пољу, али даље није могао: спутане су му и ноге и руке; везана су му крила. И сада се повукао у позадину да помаже оно, који су треба ли њега да помогну. Место војсковође постао је редов. За корист, напредак и спас своје отаџбине, готов је све да жртвује. За то нема сумње, да ће и ову нову установу, или стару установу са новим именом, он свесрдно потпомоћи, као што је и до сада увек потпомагао и друге корисне и племените установе, које су биле корисне по нашу државу.

1 То питање отпочето је у нас да се расправља пре десет и више година. Поред стручних чак и неки наши дневни листови расписали су били нарочите награде за најбољу расправу те врсте. Интересантан би био извод или резиме тих расправа. Да ако се ко нађе да их отуда повади и среди...