Учитељ

298 У чтиИтЕЈЕ

испуњен, јер ће српско учитељство, ослобођено ове мрачне спутаности у раду, сматрати за обавезу да раде и на тим корисним и потребним пољима. Најправилнији пут, на народном просвећивању, биће онај, који отпочне са потребном реорганизацијом наше основне школе. Ако који другојачије мисли време ће га разуверити. У то име нека је ова Установа и хњижица и с наше _ стране искрено препоручена свима нашим друговима. У коло за наше опште добро !... Ст. М. М., учит.

рје Епљмеекипд дег 2ејоћпегасћеп Ведабипд, Хеце Егсеђиј55е ал! Отипд пеџег Џафегапећивееп хоп Уб Шепгаб От. беогд Кетасћетаћеттет. МЊ 800 Ејепгеп 11 Зећлатуагиек, Мапећеп, Огаск пад Уемас уоп Сам бегтег, 1902, стр. 436. (сврш.)

Један народни проналазак, психолошки значајан, јесте однос између цршања по природи по из памешм. Ради излагања (цртања) људи и једне столице Кершенштајнер је сравнио цртеже по једном моделу са цртежима из простог памћења. Изненађујући резултат јесте тај, да за децу у прва три четири разреда ке постоји воља за цртање по природи што се само по себи разуме у одраслих људи. Шематичка представа, памћења о објекту тако је чврсто усађена, да само она опредељује излагање, без обзира да ли се модел налази или не налази пред дететом.

Да би испитао моћ схваћања простора, Д-р Кершенштајнер наредио је да 8500 деце цртају бој са грудама од снега. Он разликује овде четири степена: безпросторност, рђаво погођено просторно представљање (фали заједничка полазна тачка просторне поделе), право просторно излагање уз помоћ ознаке тла, што се доле по вољи прекида, и потпуно просторно представљање са свим средствима перспективе, шатирања (сенкања), површних контура и просецања. Осим тога долази као самостална паралелна појава чисто линеарно излагање или приказивање, које приповедалачки ређа фигуре у једној линији.

Аутор је испитивао и дечије приказивање орнамената, тема, на коју се до данас нико није обазирао. Позито су се према, старој методи цртања деца просто гњавила са прецртавањем класичних орнамената (у гипсу), данас се опет опажа противна крајност, па се тврди да орнамент у уопште нема места у настави цртања (новији пруски наставни планови). Кершенштајнерова испитивања, доказују, да се овде далеко отишло, само се наравно не сме тражити орнаменат за апстрактне форме, већ то мора бити увек у вези са декоративним објектом. Кершенштајнер је наредио деци од