Учитељ

334 УЧИТЕЉ

велико извињење лениваца који чекају, да узму перо, да буду „орни“, и који не знају да је први услов за писање, почети писати: кад се одважно почне какав посао, то одмах загреје човека за рад, и оно стање интелектуалне удобности и снаге које се зове „расположење за посао“ врло је брза, и осигурана, награда сваког рада, чак и непријатног који је почет одважно.

Што се тиче замора од школа, он заистински постоји али се осећа нарочито у врло ограниченој групи мишића који узимају учешћа у произвођењу гласа, и тај замор, после доброг сата одмора и ћутања, оставља нетакнутима умне способности, сем, на жалост, у случају кад је учитељ изнурен од ларме у једном врло великом разреду којим не може да влада. Замерка са здравим имала би неке важности кад би било доказано да је доколица повољнија за одржање или повраћај снаге но умерен и редован рад. Рад је најјаче окрепљујуће средство. Како, с друге стране, он спречава дух да се занима својим незгодама; како олакшава патње одвраћајући пажњу од њих, он може бити само изврстан за поколебано здравље. Премореност не долази од рада, но од сластвености, од туге, од незгода, од зависти, и рад је најсигурнији лек противу тих узрока исцрпености. Може се приметити, а друге стране, да они који се туже на своје здравље траже разонођења бавећи се стално на путу, и да подносе, отуда, претерано велики умор. Много њих сматрају као нелагодност своју досаду, своју потребу за подетицајима и опољним надражењима: да би их излечили, требала би само уредна и здрава радљивост. „Није тело болесно, но ерце.“

Примедба о таленту „који није дат свакоме“ имала. би вредности, најпре, кад би се тражило од учитеља и учитељица друго што до непрекидан напредак у неговању њиховог разума и њихове воље; имала би вредности, уз то, кад одважан рад не би имао ванредну моћ да преобрази најупорније интелигенције, и кад не би било опште правило да сјајне интелигенције увек туку раденици мање обдарени интелигенцијом, али наоружанији упорном вољом.

Што се тиче тврђења да је рад „добар за младе људе“,

и да су учитељи у годинама с правом заслужили одмор, оно сведочи о једном чудноватом ехватању рада. Оно про-