Учитељ
ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКЕ НАПОМЕНЕ 341
10. Има случајева да кад један ђак шчитава, други не пазе, јер нису навикнути. Децу треба навићи да увек прстом подвлаче оно што други ђак чита.
11. Услед отезања понегде се осећа монотоност у шчитавању, а да се ово избегне треба први слог сваке речи мало јаче нагласити. 12. Неки наставници у почетку не обраћају пажњу да ђаци стају код обележених знакова. На то треба навићи децу у самом почетку. Овим начином најлакше их је навићи: један ђак треба да чита само до запете па да седне; а доцније један да чита само до тачке па да седне, а код запете навикнути их да мало предану. Доцније да код запете стоје док учитељ не изброји „један“, а код тачке док учитељ не изброји „четири“.
13. Многи греше и у томе, што журе са прелажењем буквара као да успех у шчитавању зависи од броја пређених слова. С тога са прелажењем нових слова не треба хитати.
Закључак. Шчитавање треба да је гласовно. У шчитавању не сме бити предисања између гласова, него се гласови, а доцније слогови отегну, док се не изговори цела реч. Сугласнике треба отезати (по могућству) што мање а изговарати их што тишије и природније. Деца да разумеју садржину снога што шчитавају. +
Обрада шеаишмпавања. Истакне се циљ. Води се разговор о предмету или се исприча једна причица која се односи на тај предмет. Прелази се на реч тога предмета па се иста дели на слогове и гласове. Издваја се нов глас (на пр. код речи звоно „з“) и питају се ђаци да ли су тај глас кад чули (кад чела зуји). Деца се уче тај глас изговарати. Траже се друге речи у којима има тај глас (у почетку средини и на крају). Пише се ново слово (3). Учитељ напише на табли (3) па пита децу из којих је црта састављено слово. После ђак диктира саставне црте а учитељ пише.
Ученици пишу ново слово. Врши се поређење новог слова са раније пређеним словима и изводи се правило (ово се слово састоји из таквих и таквих црта). Ученици пишу речи комбановане са новим словима. Врши се шчитавање са словарице и са школске
"табле. Вади се буквар и води се разговор о слици. Шчитавање писане стране. Појам о штампаном слову. Поређење штампаног са писаним. Даљи поступак као и код писаног слова. Шчитавање штампане стране. Читање других књига (ради примене). Прављење слова од блата, дрваца или каменчића.