Учитељ

324. УШИ То

Тако је то било некад, тако је то и данас онде, где. су људи сједињени једним општим религиозним схватањем живота и верују у њега. Тако је то било и пре неколико стотина година у хришћанском свету, када су сви људи, са малим изузетцима, веровали у црквену хришћанску веру. Тада су људи имали чврсту, свима заједничку основу за | избор предмета знања и за њихов распоред, и стога није | било никакве потребе за принудно образовање. |

Тако је то било пре неколико стотина година. Ноу наше | време данас нема такве вере, која би била заједничка ве- 4 ћини људи хришћанског света, данас најутицајнији сталеж. људи од науке, који руководи друштвеним, јавним мнењем, не признавајући хришћанство у оном облику, у ком нам га предају цркве, — не верује уопште ни у какву рели“ гију. Па не само то, него тако звани напредни људи нашег времена потпуно су убеђени, да је свака религија нешто заостало, назадно, преживљено, нешто, што је негда човечанству било потребно, а што данас сачињава само сметњу за прогрес, па брижљиво, директним и обилазним начинима, уверавају о томе омладину, која тежи ка образовању и која им слепо верује — — — — не

Тако да је у наше време и у нашем свету, због недостатака какве му драго већини људи заједничке рели- | гије (схватања смисла и циља човечанског живота), ТЈ. | у недостатку основне, полазне тачке за образовање — не-, могућан какав било одређен избор знања и њихова распореда. Услед тог одсуства сваке разумне основе, која. би | могла руководити образовањем, и, осим тога, услед тога, ПРО (О БВУИННА ЕРИ ет ел Ата а ИТ 4 те НИШ да нагоне млади нараштај да учи оне предмете, који се 1 њима чине згодни, услед свега тога образовање се налази | код свих хришћанских народа у таком, по моме мишљењу, бесмисленом и жалосном положају.