Учитељ

ПОТРЕБНЕ И НЕПОТРЕБНЕ НАУКЕ 19925

Количина предмета, знања је бесконачна, а исто је тако бесконачно и савршенство, до којега се може довести свако знање.

Област знања се може упоредити са бесконачном количином полупречника, који полазе из средишта сфере и који се могу продужити до бесконачности.

И стога се савршенство у ствари образовања постизава не тиме, да они што се уче усвоје врло много из случајно изабране области знања, него тиме, да се прво из бесконачне количине знања саопште ученицима знања најважнијих и најпотребнијих предмета, а друго, тим, да со та знања доведу до релативно подједнаког степена, тако, да предавана знања, слично подједнакој дужини и 102 једнако један од другог удаљеним сличним полупречницима, који опредељују сферу, сачињавају хармоничну целину.

Такав избор знања и такав њихов распоред био је могућан у европском свету, док су људи веровали у какву било форму хришћанске религије, која их је сједињавала. Сад, пак, кад већина ту веру већ нема, питање о том, која су знања уопште корисна, а која могу бити штетна; која су потребна пре, која после, и до ког степена треба доводити ова или она, — то питање већ нема никакве основе за своје решење, и решава се како било и сасвим произвољно од стране оних људи, који имају могућност да насилно саопштавају ова или она знања, — питање се то решава тако, како је то за њих у дано време најзгодније и најпробитачније.

Услед тога се и догодила у нашем друштву та чудна појава, да се, продужујући упоређење са сфером, у нашем друштву знања распоређују не само неравномерно, него и у најнакараднијим односима: некоји полупречници достижу до највећих размера, а други нису никако ни означени. Тако, на пример, људи добијају знања о растојањима, о чврстоћи, о кретању звезда, које су од нас удаљене на