Учитељ

ВОН Њ пи Кон 387

унутрашњости, добро познатог поштоваоца лепога пола. Симпатична и у сваком погледу честита госпођипа Ј.. учитељица је у селу близу окружне вароши. Пошто је преболовала једну тежу болест, то ју је лекар саветовао да у интересу свога живота и здравља за неколико месеци избегава сваки напоран и са љутњом скопчан посао. Поводом тога, госпођица је тражила комисијеки лекарски преглед који буде одобрен и по горњем распису и извршен у канцеларији директоровој. Не знајући, да госпођица зна немачки, директор је за све време лекарског прегледа безобравно пиљио у девојачке груди и на рачун њен добацивао лекарима глупе вицеве на немачком језику. Госпођица је све то видела, трпела и ћутала, али кад се директор дрзнуо, да и сам куцка прстима по њеним голим грудима, као бајаги врши и он неки преглед, дара је превртила меру и госпођица бривну у плач и викну: „Срамота, господо.“ — обуче сеи оде из канцеларије. Лекари збуњено гледају за њом и жале за пропалом дијурном, а директор стоји покуњен на сред канцеларије као да је попрекан — водом!

Хеј просвето, зле ли дане преживљујеш !

Ако их брзо преживиш — благо теби!

Ако ли дуго трају — тешко теби!“

Срамно и ужасно! Жалосно — ако је истинито.

Замистите ви паћеници тамо испод Бигренице, Мучња и Дели Јована да «у ту у питању ваше сестре, кћери, жене... и да им усуд додели да морају излазити у случају болести оваким прегледима пред оваке комисије и оваке људе — зар вам неће полетети пламци уз образе и чело натуштити“... Зар бисте могли допустити оваку срамоту и бламаж:

Заиста морамо и ми узвикнути „хеј просвето вле ли дане преживљујеш!

Нама није чудо што се овакви расписи појављују али нам је чудо, и то огромно чудо — како допуштају лекари да се може сумњати у њихову савесност толико да се без присуства референта или директора гимназије не може констатовати стање здравља оболелог учитеља: Зар се не буни Лекарско Удружење на овај атентат на лекарску слободу савести: Зар неподиже свој глас у одбрану науке лекарске: А С.

>

Корак на боље. Измене и допуне у закону о општинама које су обнародоване 29 дец. 1909 год. имају између осталих одредаба и једну за школу основну врло значајну. По тој одредби кажњава се „новчано од 50 до 300 дин. или губитком плате до три месеца председник и благајник ако на крају свакога месеца редовно не предају школској благајни одговарајућу дванаестину по сразмери покупљених општинских прихода или приреза за издржавање школе по школском буџету.“ (Чл. 157. тач. 4.)

Кад већ, на жалост, и у данашње време постоји потреба да се законском строгошћу помаже егвистенција школе онда је наведена одредба веома потребна и ми се надамо да ће она ма и донекле помоћи да се материјалне прилике наше школе поправе. ;

Желети је да они у чијим је рукама спољна страна школина живота и напретка имају довољно разумевања и љубави према школи и учитељу, те да савесно врше свој посао, како би избегли примену ове доста строге законске одредбе, што би било боље и по школу и по учитеља и по њих.

»