Учитељ
ЛИСТАК
Мипут. Станковић,
ЈЕДАН РАЗГОВОР |
ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА (Свршетак).
Кад умукоше звуци виолине, а домаћин наточи велике танке чаше црним јеличким вином, мени плану жеља за разговором и хтедох да покренем и њега.
— Па бре, Вуле, стара делијо, причај ми што год о животу своме! — отпочех ја у стиховима. Што се ућута море у селуг Тридесет је година болан, зар ти село није досадило; Сви би те једва чекали да у варош дођетш.
Он џуши на дугу муштиклу, танки замишљен брк му се сјаји, а по погледу као да је се занео у снове дубоке. На моје речи прену се, отресе пепео са цигаре, десни му се брк осмехну и он превали на мене својим крупним поносним очима.
— Ћути, санкилоте, не дроби! Каква варош, какви бакрачи! Цар сам ја у мојим планинама и не бих се ни с једним из Београда мењао. Ја сам Вулом у селу постао и такав ћу у селу и умрети.
— Ама, Србине, сам си, зар ти није досадно; Шта радиш у оној пустињи ; -
— Боже сачувај! Видиш, за мене је право уживање зими, кад момак загреје пећ. У пећи ватра тихо луцкара, а ја се у оној немој тишини извалим на креветад примакнем књиге и новине, на столу се пуши чај, а ја се с уживањем удубим у читање. Ништа не ремети спокојство моје. Кад се мало заморим, налијем чаја и запалим цигару, облаци се дима гомилају, а мисао мис'о стиже. Тада ја тамо у самоћи, у мислима, држим говоре, водим препирке и с пријатељима и с противницима — са целим друштвом људским. А радним даном деца су ми најбољи разговор. Веруј ми да сад радим далеко друкчије но ранијих година кад сам мислио на оцену. Садо успеху и не помишљам, он дође сам по себи. Уђем у школу и разговарам са децом ето овакоко и са вама. Разговарам се“са њима као са старим знанцима и пријатељима. У томе разговору успех и дисциплина сами по себи долазе. Знаш ли да каткад и друштвена питања са њима расправљам. Ми тада чинимо свет за себе — свет у коме сам ја председник владе. И верујеш ли да добрим постижем све. Осећам да тиме духовно подижем ону дечицу. Тек сад потпуно појима шта значи љубав у васпитању. Ако си њу изазвао у деце, можеш постићи што зажелиш.
_-— А лети живим као у рају, настави Вуле. Шта ћеш лепшег С мојих брда да посматрам ваше равнице. Да знаш како је код