Учитељ

442 МУ у ПН ЈЕ

а кад би Луј ХЈУ био унук Луја ХУЛТ, ступио би на престо општим банкротом, што га неби особито прославило. Сами таленим нису довољни, ако тим недостају средства за примену.“

Па какво је било то доба, у коме се Песталоци на свет појавио» Како изгледа то Песталоцијево доба, како је било у Цириху око средине осамнаестог столећа

У целој Швајцарској беше се већ шеснаестог столећа стара демократија изгубила у сенци и уступила место аристократији. Велике масе народа, сељака, биле су политички бесправне; градови су им њине повластице измамили или уништили. У Цириху 1775. владало је свега 5000 грађана над 140.000 становника. -

Јаван је живот био укочен, држава је била полициска држава; она је са црквом строго вршила цензуру над новинама, књигама и списима. Државно управљање прикривано је као највећа тајна.

Социјалне прилике нису биле боље од политичких. Привредним развитком стари систем управљања био је доведен до краха. Нове велике привредне гране, као памучна и свиларска индустрија, биле су изван општине, а у кантону постојао је већ прилично велики број пролетаријата. Тај земаљски пролетаријат живео је у потпуном ропству. Награду су му одређивала варошка господа; било му је забрањено да прими рад друге сем циришке господе, а о исељавању забрањено му је било и да мисли. Наравно да се прекорачење свега овога врло строго кажњавало.

Народ јо тонуо у сиромаштву, беди и незнању и читаве чете просјака крстариле су земљом. Средства против тога била су батина и бич, камџија, заточење и јурење просјака; прво четири пута годишње, а затим сваког месеца једанпут, била су тродневна гоњења просјака.

Антистес Финслер, свештеник велике саборне цркве у Цириху, с погледом на те прилике, у својој књизи „Цирих у другој половини осамнаестог столећа“, каже:

„У главном могле би промене да произађу само из целокупног преиначења свих односа, из револуције“.

Духовни живот Цириха у осамнаестом столећу био је супрот оној мртвој укочености социјалног и политичког живота врло важан и шта више стваралачки. Откуд та чудновата појава, да се поред социјал-политичке зиме појављује духовно пролеће2 Допуштате ли да се за то наведу народно-привредни, социјални и политички узроциг Заиста, може да се појави и таква противуречност,