Учитељ

ИСТОРИЈА ПЕДАГОГИКЕ · 443

Док је наиме народ тонуо у сиротињи и беди, владало је међу грађанима добро благостање и угодна доколица, и док је град владао над земљом као деспотски аристократа, постојао је у његовом грађанству још један добар дес демократије. А демократија, благостање и доколица основи су духовног живота.

Овим основима духовног живота добро је дошла знатна циришка трговина, која је проширивала поглед свога грађанина и увек га на нешто ново подстицала, а овим материјалним основима духовне културе придолазе усмена предања и духовно наследство од родитеља.

У Цириху осамнаестог столећа имали су нарочито велики лични утицај и личну моћ два знаменита човека: Бодмер и Брајтингер. Ови вредни људи били су сунца духовног живота. Помоћу њих Цирих постаде тада Меком немачке литературе, они су распламтели светао пламен филозофских, историјских и социјалполитичких размишљања и идеалних побуда, они су васпитали и створили целу генерацију младих бунтовника против старих прилика у друштву и држави.

Патриоте, пријатељи отаџбине и човечанства; одушевљене присталице слободе, једнакости и братства; апостоли природе, сеоског живота, простоте и врлине — сви су они излазили из Бодмерове и Брајтингерове школе. Сулцер, Лаватер, Фисли, Геснер, Хирцел и Песталоци били су ђаци и следбеници Бодмерови и. Брајтингерови.

Слава и хвала овим великим васпитачима !

Бодмер је много учинио својим списима, али је још више учинио својим предавањима и својим дружењем. Он сам каже; „Усменом наставом може се много више учинити него књигама.“ Већ 1725. био је професор хелветске историје на Каролинуму и одушевљавао је омладину за демократију и народно јунаштво. Међу његовим драмама налазе се „Стасћиз“, „Те!“ и Атпоја уоп Вгезсја“, дакле све јунаци социјалне, политичке и духовне слободе. Он се није усудио, због строге цензуре, да те драме у Цириху штампа, али је био непријатељ цензуре и писао је:

„ја држим за глупо схватање, да су књиге опасне. Истини не може да нашкоди никакав напад. Једино деспотизом извлачи користи из забране, да се што штампа.“

Песталоци, као студент на Каролинуму, слушао је од 1768. до 1765. наставу овог литерарног, и социјал-политичког реформатора и она је на њега моћно утицала.

30%