Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 471 — да му развије ум и тело, да му облагороди осећања и спреми га за живот. Хоће, тежи, дакле, да створи савршенство човека (које Дилтај баш и тражи). Та зар ни то не може бити општи циљ васпитања код свих народа% Који образован и паметан народ

неће овакав подмладак; А да шта би друго и могло бити циљ васпитању, кад се признаје и увиђа као потребног

Оне нијансе у васпитању, што се негде више цени и претпоставља једна умна васпитања него друга — више умно него телесно, и обратно. Или, више морално него она два, сколастичко васпитање и т. д. — нису довољан разлог да се пориче опште васпитање.

Можда ће неко на ово рећи да сам ја мали да критикујем Дилтаја. То је истина, и ја га не критикујем, већ само износим своја размишљања поводом овог његовог чланка. Али је истина и то, да, кад би се све примало од ауторитета без размишљања и суђења, не би било новина и напретка у науци.

Уредник ове књижице заборавио је да стави напомену да је превод ове расправе најпре угледао света у „Учитељу“.

П свеска „Образовање и просвећивање“.

Ова. је свеска оригиналан рад г. Шевића. У њој су 5 чла.

нака, који су раније (сем једног) штампани у разним часописима. Ти чланци иду овим редом:

1. Класичке студије ч млади народи. У овом чланку писац говори о великом значају класичких наука и културе у опште за културни развитак младих народа. Нико не може спорити значај тих наука, али им писад даје и сувише велики значај, те изгледа да су онв све и сва за младе народе. Зато писац предлаже да се тим наукама да много више места и важности у нашим средњим школама.

За реалне науке писац вели да и оне „имају огроман удео у садашњој култури, и због тога су оне данас и тако примамљиве. Њихова је примена многострука и свугде се виде благодети те примене, али оне могу и штете нанети ако се њихово значење сувише протеже (ваљда процени!). И ту се може пасти опет у заблуду, ако се вредност једне науке, чији су резултати са свим другог рода, потцењују због тога, што нема оних истих очигледиих резултата, као друга наука.“

Пре свега, све ствари опште вредности, па И науке, цене се по њиховој вредност и значају за човечанство, а не по њиховим очигледним резулталпима. Вредност појединих наука пак цени.