Учитељ

416 УЧИТЕЉ

васпитача чуством његовог достојанства и одушевљења за његов позив испуни“. „У педагогијском генију владају свакако чуственост и опажајна снага, никако разум. Тако се опажа честону животу да људи не необично (!) оштрога разума имају овај педагогијски таленат. Ми разумемо само љубављу“.

Из овог последњег навода најбоље се види колико Дилтај много цени осећање у васпитању, да чак одриче и сарадњу разума у педагогијског генија !

Други део педагогије обухвата аналитичко приказивање појединих појава, који у васпитању једни на друге утичу, као и извођење норама од опште вредности, што васпитање исто тако и уметност, науку или морални живот одређују“.

„Најнижи је степен свега васпитања дечје душе у играма“. «На вишим је степенима васпитања затим прво, у телеологијској вези душе образовати савршенство саставних делова и појава, на којима се оснива интелектуални оживош. Највише је правило за овај део образовања у смеру тих појава да се изазове. потребама. примерено (%) сазнање“.

Ако већ није, онда би требало, ред је, сад Дилтај да нам изради све ове задатке научне педагогије.

Да завршимо. Књижица ова, без сумње, је добит за нашу књижевност. У њој има доста нових погледа и мисли, те нас побуђује на размишљање о разним педагошким питањима.

Ја, читајући ову књижицу, дошао сам на ову мисао, и сам се запитао: Кад педагогија није наука у модерном смислу, него је аномалија (%!) онда зашто се она предаје у свима, учитељским школама и на свима универзитетима европским и америчким Зар нема ничега опилпега у тој науци што постоји, и што важи, код свих народа Зар анатомија и физиологија није код свих људи на свету једна иста“ Зар душевне радње не бивају по једним | истим психолошким законима код свих људи на свету:

Односно циља васпитања што професор Дилтај каже да он не може бити општи за све народе, мени су дошле оваке мисли: Кад сам писац на једном месту каже: „Свако створење што осећа и креће се, видимо, како живи примерно одржању (ваљда у циљу одржања) па и повећању своје егзистенције и егзистенције своје врсте“, зар ово већ не може бити општи циљ васпитања — спрема, за одржање и повећање свог рода Даље сувремено васпитање обухвата целокупног човека у свима његовим главнијим појавима,