Учитељ

506 УЧИТЕЉ

годети школе, просвете и писмености, да живе онако, како су живели наши стари под Турцима; а тако се више не може ни живети а камо ли напредовати. дато на генерацији која настаје лежи дужност, да поради на томе, да тч ова деца дођу у школу и добију оне друге очи. А она ће на томе моћи да поради више од нас, који смо имали да довршимо народно ослобођење и да за то издржимо три тешка, скупа и крвава рата. Зато се села морају ушоравати и куће приближивати једна другој, а стока хранити у кошарама или чувати општинским чуваром, те да деца остану слободна за школу. И пропадање старих задруга се мора спречавати, докле их не замене нове. Јер све ово не само што утиче на имовно стање народно, него од тога завиви и просвећивање његово и сав други напредак. |

Друга ће њена велика брига бити, да се постара: да оно, што дође у школу, не долази узалуд. А узалуд ће бити: прво, ако деца не уче оно што им треба за живот, а друго, ако оно што науче лако и брзо забораве. Наша настава данас још није довољно практична те да се приближује животу нашем и да више пријања за серце и душу дечју. Зато и не интересује децу довољно за време самога учења и не оставља у души дечјој траг онако јак колико би могло да буде. Она је још сувише интелектуална, а мало емоционална и практична. Зато се мора узимати и мање грађе а“ лепше обрађивати. Преоптерећености не сме бити, Вештинама се мора поклонити много већа пажња, јер. умешност, која се у њима постигне, остаје за цео живот, више него знање. Особито се мора поклонити велика пажња цртању. И ручни радови се неминовно морају увести, јер не само што ће они потпомоћи и унапредити наше примитивне занате и домаћу индустрију, него ће они једини бити кадри да створе нову генерацију од промишљености, од акције и рада, а не од речи и фразеологије. А на првом