Учитељ

РАСТАНАК СА ШКОЛОМ 50

месту се мора истаћи здравље, и отклањати све оно што њему уди а чинити све оно што њему годи. Јер је оном цео физички развитак средиште и основа за све стране душевнога развитка. И само ће се тако и спречити кржљављење наше расе и душа у деце развијати правилно. Зато генерација која настаје за нама мора поставити на средину тигијењу, у свем пространству њеном, и из ње даље изводити свој педагошки и просветилачки рад. У противном, сав ће рад њен бити узалудан; јер се народ наш нагло дегенерише, и овај процес дегенерисања ићи ће још брже. Задатак је школи, да тај процес зауставља и, ако могне, сасвим уклони. Не успе ли у овоме, она на, крају неће имати кога ни да васпитава...

Али настава у школи може бити и најправилнија, па опет да не донесе онога рода, који се жели и који она може донети. Данас деца полазе у школу сувише мала и свршавају основну школу онда, кад управо треба да је почну. Последица је тога: да она теже уче у школи, да се више преоптерећују, напрежу и кржљају и да лакше заборављају оно што су у школи научила после, кад из школе изиђу.' У науци о души се утврђује, да је памћење у свакога човека најјаче око тринаесте године; а наша деца данас свршавају основну школу у једанаестој! Није дакле никакво чудо и што слабије напредују у школи им што лако — заборављају. Али се овоме мора потражити брза лека и помоћи. Или се морају примати одраслија деца у школу, или се време учења у њој мора продужити и после једанаесте, до тринаесте или још боље до петнаесте године, као што је и у другога просвећенога света, који се стара о просвећивању масе народне; а јасно је као дан, да би најбоље било, да се обадвоје ово изведе.

1 Отуда је она чудна статистична истина, да је у Србији, у маси народној, а то значи на селу, више њих научило да чита и пише у касарни негоу школи! Јер ву многи од њих у своје време били у школи па — заборавили.