Учитељ

УЧИТЕЉ КАО КУЛТУРНИ РАДНИК 928

што је по дужности упућен на самоћу и животне неугодности, па ако сам не ублажи ту казну скраћујући досадно време у задавању себи што више послова и доприношењу отаџбини користи, онда му заиста са стране нико не може олакшати те тегобе.

На учитељев културни рад знатно утичу и просветне власти као и приватна лица са својим иницијативама и предлозима. То су они чести хумани позиви, патриотски поздрави и апелати, које учитељ посведневно из разних крајева отаџбине добија. Такви апелати на учитеље да треба да раде на пропагирању корисних идеја, толико су узели маха да је то већ прешло у обичај и убеђење да учитељи све то морају чинити, као да су им све те законом предвиђене дужности.

— Беше то баш у првој половини априла тг., када дође човек из механе и зове нас учитеље да идемо у механу, јер нас вели тамо чека један господин. Потрчасмо са колегом без душе мислећи да је то школски надзорник. Кад тамо а оно нам се престави агенат повлашћене свиларе из Лапова и показа _нам гомилу кутија семена свилене лептирице, које нам је одредио за раздавање

Други пут дође агенат за продају шиваћих машина, апелујући на нас да ћемо се заузети за растурање ових корисних ствари у нашој околини, трећи пут дође апелујуће родољубиво писмо, итд. Тек учитељу се нађе увек доста посла ван школе. Ну друкчије не може ни да буде. То захтевају периоди времена и потребе државне; то захтева и наша савест. Та иста савест руководи већину тих покретача, власника или ти преставника хуманих установа, да у приликама распростирања каквих новина долазе увек на мисао: »да се то учитељима разашље“, да се за то упути апелат на учитеља“ и тд.

Као најглавнији мотив учитељског културног рада ван школе јесте љубав према отацбити. Тај узвишени подстрекач ка културном делању обузима највише онога, који живи у народу, који свакога дана очима опажа шта не достаје народу, шта га боли и шта му треба, — то је учитељ. Учитељ је највише у стању да проучи цео народни живот, да на врелу сазна за узроке успеха и напретка, или обратно — застоја и пропадања. До њега мора да допре први тужан глас о неком неуспеху, неваљалству и пропасти. Њему се народ прво обраћа; он мора први да осети; њега мора првога да заболи... За шо ко хоће да појача свој патриошизам и. осећања дужности нека дође у народ да живи па ће добишњ. 1у ће се облагородити, оплеменшити у особитом правцу % уздићља