Учитељ

498 УЧИТЕЉ

и два с леве стране. Они беху таман толики, колико је на, варошкима данас једно окно. А да би и кроз то мало отвора пролазило још мање светлости, на њима беше и. дрвена решетка тако честа, да су се кроз квадрате њене могли провући пилићи, али квочка не. Са све четири стране те куће спуштала се велика стреја скоро до прозора, те је још више умањивала оно мало светлости што. би могло ући у учионицу. А са свих страна дудови по шљиве пружаху гране и до самога крова школскога. Зидови истина беху окречени, али је таван био од дасака, и из њих испадаше сипчоједина а измећу њих пропадаше прашина с тавана и падаше на наше књиге и прописе. А под беше пола од растових, не струганих него дељаних дасака а пола од земље. На овоме делу од земље стајала. је мала црна табла, у истини црна само наоколо, и стб учитељев — једна шклопоција као да је из најгоре муштурнице позајмљена; и у крају се видело једно гвоздено сандуче на три ноге узидано у зид се отвором напоље, и то је била пећ. А на ономе делу попођеном даскама стајало је шест тако дугачких „скамлија“, да су дохватале од зида до зида, а тако високих, да су мања деца вирила из њих | као тичићи из гнезда; и у њима је седело по 7—10 ђака! Додајте томе још: почађалу и поцепану „штицу“ о зиду, сунђер и креду на табли и дренов или барем лесков прут на учитељевом столу, и онда имате сав намештај оне школе, коју смо затекли моја генерација и ја... Ни по другим варошима и варошицама оне не беху боље. А шта тек да. “ кажемо за школе по селима и колико их тада беше! То беху обичне црквене кућице или општинске суднице обр-_ нуте у школе. Зидане школе готово нигде и не беше. Такве су нам биле и гимназћске зграде, с ПаМеЦе мало или нимало бољим и училима никаквим.

Тако нам је било са зградама; а сад да видимо како је било в учитељима. Ми бесмо срећни, да имамо учитеља.