Учитељ

Ре

РАСТАНАК СА ШКОЛОМ 499

из Богословије, у којој се ништа није учило о школи, о деци и о раду у школи с децом, него је сваки учио децу у главноме онако како су и њега учили. Ево како је нас учитељ учио. Ми бесмо подељени у четири разреда. Сваки је разред имао најстаријег ђака, свака клупа свог „шедатора“ а цела школа „цензора“, који је пазио на реди записивао „немирне“. Најстарији су ђаци преслишавали ђаке и казивали учитељу ко није знао „лекцију“. Учитељ је само задавао за лекцију „одавде, довде“, слушао кад се преслишавају и кажњавао, оне који нису научили. А ми смо сами учили из књига, које се чудно и зваху: „буквар“, „свештена историја“, „земљопис“ и „општа знања“. Само рачуница и читанка беху нам разумљива имена. Али ове чудне „науке“ беху написане још чуднијим језико:' и правописом. И као да се неко навлаш био заузео, да измисли најтеже речи и најтежи начин излагања, те да нам изучавање онога у њима отежа још више!,. А кад ко не научи „лекцију“, друге казни није било него лези и —-најмање дванаест удараца. Тако се и за друге кривице само батинало. Једина блажа казна беше клечање и то на кукурузу или пасуљу. Никад нам ништа учитељ не исприча; никад нам ништа не објасни: никад не поведе никакав разговор с нама ни о чему; никад нас не изведе на игру нити у поље здравља ради; никад нам не рече да не стојимо на промаји, да не пијемо хладне воде кал смо сувише загрејани и да по школи не трчимо и не дижемо прашину; никад се с нама не пошали, не насмеја; никад нас не помилова нити нам рече коју пријатељску и од срца; и сматрао је, да би се понизио и изгубио од свог ауторитета ако би то учинио. Његово је било: да се још на вратима уозбиљи и наоштри, па да се достојанствено по школи шета,

„Да свак' дркће и трепеће, Када госа поред њег прошеће,“

94%