Учитељ

ПОСЕБНА ПЕДАГОГИКА 588

компас и по којима ће се у животу управљати. Сва ова процедура врши се подесним питањима. Тако код методске јединице Први грех, етичком проценом извело би се да су Адам и Ева: непослушни и неблагодарни, ђаво завидљив и злобан а Бог правичан. Код поређења тражити сличне примере, питати децу да вам кажу ко је још био непослушан (из историје Мих. Стојковић и П. Добрњац, из читанке Ђура, Ката, Илија. Песма Предраг и Ненад не слуша мајке; песма „непослушко“). Из свих ових сличних примера извести оно што је ошште заједничко, а опште је да су сви били непослушни и да су сви рђаво прошли. То извођење вршити у виду подесне реченице нпр. „Тешко сваком ономе јунаку кој' не слуша свога старијега“, или „Ко зло чини зло и дочека.“ За при"мену изнети нов пример да га ученици објасне, нпр. овај: „Грешнике гони зло.“ Питати ученике да ли су они кад били непослушни итд.

6) Што се црквене молитве, Символ Вере и Божје Заповести уче механички. Све се ове молитве обично предају у почетку школске године као засебне методске јединице — оделито : објасни се садржина, па се онда учи напамет текст на словенском језику а ретко и на српском. Међу тим, ако се хоће да и молитве имају васпитни карактер, оне се не смеју предавати као засебне методске јединице, него у вези са неком религијском садржином, тако да та сама садржина — као конкретан пример објашњава неку молитву, неку Божју Заповест или који члан из Символа Вере. Тако молитву после учења саопштавати уз предавање о Потопу и Ноју — (јер се код ове методике јединице оцртава благодарност Нојева према Богу што му је сачувао живот, а овом молитвом изказује се благодарност ученичка према Богу, што им помаже да у школи лакше схватају науку). Молитву пре учења уз „Рођење Мојсијево Богородице Дјево уз Благовести. Осми члан вере уз „Духове“; четврти уз „Ускрс“, први уз „Створење света“ итд. Божју Заповест: Не убиј уз предавање о Кајину и Авељу. Оче наш не предавати целокупно од једном, него став по став, и то прво испричати неку причицу — као пример — помоћу кога ће се тај став најлакше извести, и то прво на српском па онда на словенском — упоредо. Прво „Оче наш који си на небу“ па онда „Отче наш иже јеси на небесјех.“ После „Нека је свето име Твоје“ па „да свјатит свја имја Твоје“; па оба става уједно „Оче наш који си на небу, нека је свето име Твоје, па „Отче наш иже јеси на небесјех, да свјатит свја имја Твоје... Тако исто и текстове из Бо-