Учитељ

538 У ЧИТЕЉ

городице Дјево, молитве пре и после учења не тражити од ученика да их запамте од једном, него поступно, и то прво на срп. ском па на словенском језику. То исто важи и за изучавање Божјих Заповести и Символа Вере за оне наставнике који не изводе члан по члан из појединих религијских садржина —- предавања, него их изучавају одвојено — као засебне методске јединице. При изучавању словенског текста не дозвољавати да ученици поједине изразе погрешно изговарају као: „во им оца“, „светога Духа“, сватит сја“, „нашушни“ итд.

в) Најпосле да поменемо и то, да се излагање религијског градива у већини школа врши искључиво приповедањем од стране учитеља, те због пасивности ученика, у души њиховој не могу да се стварају потребна осећања. Саопштавање религијског градива врши се на три начина: приповедањем, читањем извора —— Библије и разговором. Не треба се слепо придржавати искључиво једнога начина, него према природи градива подешавати и сам начин излагања а понајчешће служити се развојном наставом, јер у том случају у раду суделују и ученици, те је тако већа активност код ученика па се лакше утиче на стварање религијско-моралних осећања. Но при излагању религијског градива, треба се служити и читањем, јер ученике треба упућивати да знање црпе и из књига а не да им се само даје готово градиво (ово важи нарочито за старије разреде).

Закључак. Религијском наставом стварати код ученика релилигијско-морална осећања. Предавање изводити развојном наставом вршити етичко проценивање, доводити у везу сличне примере, изводити моралне законе, и настајавати да се ученици по њима управљају. Поједине молитве учити уз неку религијску садржину и то прво на српском па на словенском језику.

Обрада. Мстакне се циљ. Ученици се пропитивају о ономе што им је познато а потребно је ради објашњења новог градива. Саопштава се ново градиво (по потреби по одељцима) разумљиво, прегледно, просто, очигледно, живо и са унутрашњим учешћем ученика. Врши се пропитивање прво грубо понављање (уз помоћ других са објашњавањем) па пречишћено причање, па понављање свих одељака помоћу натписа раније стављених код сваког одељка (фиксирне представе). Врши се етичка процена и психичко разматрање (траже се узроци тих радњи), па поређење новог градива са другим сличним градивом, и извођење моралних правила у виду какве реченице из Библије или стиха какве песме или катихизиса