Учитељ

РАСТАНАК ДА ШКОЛОМ 501

Али се Богдан узјогуни и не хте лећи. Он изведе друга два највећа ђака да га оборе. Али се Богдан не да. Настаде једно рвање, једна страшна борба, да се не знађаше ко ће победити да се не умеша и сам учитељ. Али се Богдан узјогунио па се не да ни тројици. СОкрха се и табла и паде право на учитеља и овај се још више расрди. И једва после пуно четврт сахата успеше да савладају Богдана, кад су изишли још двојица, те сваки држао за по једну руку и ногу а учитељ за главу; а пети ђак прутом ударао дотле, докле је учитељ заповедао. А он је заповедао докле Богдан сасвим није малаксао и ућутао се, а из дебелог му меса липтила крв!... Сви смо дрктали као прут. Сви смо били као овце пред курјаком. Сваки је од нас с ужасом очекивао, кад ће и њега снаћи овака иста судбина за најмање детињске иступе, за које ми нисмо ни знали да су иступи. (На пример, за играње ораха („купкање“) није нас кажњавао; а чим би ко метнуо „марјаш“ да му га гађају, то је „коцкање“, и одмах: лези и — најмање дванаест !...)

Можете сада мислити, поштовани читаоци, како је било у оним школама, где учитељи не беху ни из Богословије, него из гимназије или чак и — основне школе и то оваке! А њих је било највише.! Било их је и таквих, који су преко, у Аустро-Угарској, радили какав занат па дошли овамо и постављени за учитеље само зато, што су умели да читају и да пишу. А у крајевима, који су онда били још под Турцима, било је још горе.“ Било је школа које ни клупа нису имале, него су деца седела на асури а писала на колену. Учитељима је плаћала нешто мало

: После скоро 20 година, 1880, у алексиначком округу. на пример, било је 22 учитеља и оцењени су овако: ниједан одличан, 2 врло добра, 6 добрих, 5 приличних, 6 слабих и 3 рђава!...

8 Види „ча-Ммшћина коља“ од Гл. Костића у „Учитељу“ за 1897/8. св, ди 4 и даље.