Учитељ

566 УОЧИ УН

учествују. Даљим би се развојем семинара уздигао заједнички рад учитеља и ученика,“ ;

Последњи чланак у овој свесци је: „образовање учитеља,“ подразумевајући ту и професоре средњих школа. У њему се, односно начина спреме наставника основних и средњих школа, каже ово: „Свим би се захтевима (за спрему наставника) могло одговорити заједничким семинаром за учитеље обеју врста, (као што се тражи у Вилмановој дидактици), који би се погодно могао довести у везу с универзитетом. За будуће учитеље народних школа, било би похођење тога семинара везано само за испит зрелости на, реалци (а препарандија би отпала); али они би могли, кад би се према томе продужило похођење семинара, истовремено удубити и своје знанствено образовање учешћем у погодним предавањима и вежбањима на универзитету. Будући пак учитељи виших (средњих) школа били би обавезни да тек после завршетка знанствених студија на универзитету сврше свој практично-педагогијски курс у семинару, или они би свакако имали прилике да се и раније с наставном праксом до неке мере упознају.“ Ово Наторпово мишљење врло је значајно.

„Што се садржаја учитељске припреме тиче, то им је потребна пре свега, темељна философијска основа. Јер знаност о образовању за човека може се оснивати само на знаности о човеку; а највиша самосвест човекова о основним законима његова духовна бића је управо то, за чим философија тежи.“

Скрећемо пажњу нашим читаоцима и нашој врховној просветној управи на оба ова мишљења Наторпова — о начину и садржају учетељске спреме.

У погледу саме спреме наставника основних и средњих школа, и Наторп тврди да у спреми учитеља основних школа „уступа. веома много стварно проучавање наставног градива техници наставних поступака“ (т. ј. практичном предавању); „супротно је томе припрема учитеља средњих школа на универзитету готово искључиво изучавање ствари, и тек после тога, готово једновремено с улазом у практични рад, накнађује техничко изображење,“ ·(т. ј. практични рад), „за то нити може бити учитељ народних школа без удубљења у градиво, нити обратно учитељ виших школа. без техничко-педагогијске припреме.“

Овим завршујемо приказ ове педагогије препоручујући је пажњи наставника основних и средњих школа, јер она обухвата, и образовање у средњим школама. (Свршиће се). Ђ. С. Којић.