Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 565

разумевање религије које је за познавање и за разумевање људске културе неопходно.“ „Према томе, није „недогматска“ религијска настава, као што су је Песталоци и Дистервег не само тражили но у истини и изводили, не само ништа немогућно, но се једино она према правилним педагогијским принципима и може допустити.“

У другом делу своје педагогије, о религијском образовању Наторп, даље, каже ово:

„Школа треба дакле васпитаника да стави пред питање редигије, али не да му наметне ауторитативно једну одређену одлуку. Јер ако и у којој области, то се мора у овој оставити уверење са свим слободно властитој савести индивидуалној; оно му се на сме диктовати никаквим спољашњим ауторитетом. „Права се моралпост и не може на пуком ауторитету, но само на слободи оснивати.“ Религијску наставу треба дакле ставити на историјске и пеихологијске, а не на догматске тле,“ — Све су ово назори једног сувременог професора философије.

Други део ове педагогије подељен је на три периода. Први период је детињство, други — школа, а трећи — слободно образовање одрласлих, нарочито универзитет и прапремање учитеља.

У првом периоду (о детињству) говори се о првим појавима, за васпитање; само што је овде врло мало о томе речеко (4 листа).

У другом делу (о школи) писац је већ био опширнији. Управо. то је главна садржина овога дела књиге, јер последњи период њен износи само два листа, са онако великим пословима !

У овом другом делу говори се о првој народној школи, 0. врстама школа, о значају појединих грана науке и њиховој обради у школи, а највише се говори о образовању воље и осталим васпитним циљевима. Ове то вреди прочитати у књизи.

Говорећи о универзитету (у трећем делу) поред осталога, писац каже! „Што се академијске наставе у појединости, природно је да Просто слушање предавања није ни у једној области довољно. Предавање хоће да да само преглед обрађиваног поља и постојећих средстава за рад, као и подстицаје и мигове, како да се оно обрађује у појединости; трави се рад оставља слободном самоучењу, које се најуспешније развија и у плодоносним путовима одржава знанственим семинаром или практикумом, који се се разликује од предавања тим, што у њима ученици непосредно

1 Курзив је свуда наш. 500.