Учитељ
590 УРИРЕ-Љ
нарођивања и потлачавања Словенаца. Немци знају и то да ни један наставни предмет не сме да трпи ради тешкоће нераздељивости наставног језика; да се начелно не сме ни један наставни предмет употребљавати као средство за истребљење другог језика, јер је сваки сам себи сврхом; али то није ништа према њиховој грабљивости.
Надзор је у основним школама сталан и инструктиван. За школске надзорнике поставља држава своје људе, који раде по њеним упуствима, која су више политичке но школске природе, Према овоме држава више ради на понемчавању Оловенаца но на њиховом просвећивању и у опште културном јачаљу.
Словеначко учнтељство слабо је награђено; али код њега је развијена велика и неодољива љубав према својој народној школи, те се и по цену свога живота залаже за напредак свога народа и смело одбија све ударце германске најезде управљене на словеначку народну школу.
Да би побољшали своје материјалне прилике и створили себи погодније земљиште за националну борбу, словеначки учитељи образовали су друштво за помоћ учипељским удовицама; друшлаво за подизање конвикта: друштво за Помоћ деци умрлих учитеља-ца. Поред тага, они имају задругу за штедњу и кредит и модерну учишељску штампарију, која им је врло рентабилна. Сем тога, словеначки учитељи имају још пуно установа, које им служе за обезбеду тихову и њихових породица. Они су свесни свог позива и велике борбе, коју морају водити за част и име свога народа, па да би им рад на овом животном народном послу био успешнији, плоднији и спокојнији, они су се побринули и о своме материјалном стању као и о скромној обезбеди своје породице. Њихов племенити рад може многима послужити за углед.
Словенци неуморно раде да добију свој Универзитет у Љубљани, али до сад без успеха. Интересно је, да Аустрија, која има око 6 милиона Словена више од Немаца, даје на издржавање словенских Универзитета око 7,000.000 круна; а на издржавање немачких Универзитета даје преко 13,000.000 круна. Па ко сад може рећи, да ова држава води шовинистичку политику #!
т. Хрвати.
У лепој словенској земљи која се пружа између Саве и Драве, Купе и Велебита и чије обале запљускује сиње море — живе два