Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 591

брата близнаца: Србин и Хрват. Мвого је протекло времена, вођена, је дуга и упорна борба, док су уравнате све несугласице између ова два поносита брата. Њихову слогу поздравише сви Словени и зарадоваше се. Та за Бога Срби и Хрвати један су народ само што носе два имена. Њихова слога побркала је рачуне онима, што радосно узвикују: Ртапд пасћ Озјет! МИ онда св подигла читава, хајка противу Срба у Хрватској, огласише их и за велеиздајнике само не би ли унели свађу између Срба и Хрвата. Али се све то разбило о здраву свест Срба и Хрвата. Водећи борбу противу Орба, насилничка влада у Хрватској ударила је и на ћирилицу и забранила исту у школама и у племеном саобраћају са властима. Тим чином погажен је најгрубље један позитиван закон у Хрватској, који важи већ више од двадесет година, и по коме је употреба ћирилице у преписци са државним властима потпуно равноправна са употребом латинице. Повраћајем нормалних прилика у Хрватској суспендована је и незаконита забрана о употреби ћирилице у преписци с властима и поново се уводи учење ћирилице у основним школама. Тако ће се, у школама, у којима је већина хрватске деце, у 1. и Џ. разреду учити само латиница, али од Ш. до У. разреда учиће се поред латинице и ћирилица; а читанке, намењене у тим разредима, биће штампане латиницом и ћирилицом. У основним школама, у којима је већина српске деце, учиће се у [ разреду само ћирилица, а почев од П разреда и латиница. У тим школама читанке за Џ, Ш, ЈУ и У разред биће штампане ћирилицом и латиницом. Према овоме, чатанке у Ш, ТУ и У разреду биће истоветне у школама обе врсте.

Народне школе у Хрватекој и Славонији деле се на: ниже народне — пучке — школе; више народне — пучке — школе; српске конфесионалне школе; приватне маџарске школе, које издржава друштво „јоал“ и . друге приватне школе, које издржавају приватна друштва. Ниже основне школе имају пет разреда; а више имају четири разреда; но из четвртог разреда ниже школе може ђак прећи у први разред више школе.

Српске конфесионалне школе издржавају црквено-школске општине. Оне и учитеља плаћају.

Учитељи су стручно образовани људи, али слабо материјално награђени. Код љих се осећа врло јак покрет за више стручно образовање и поправку њиховог материјалног стања. Они траже

~

са 55 БУ