Учитељ

"708 У ит љ-

У љубавним стварима, а нарочито код женидбе, сугестија игра велику улогу. Сви — и колеге и даме — почеше уверавати Бјељикова, да треба да се жени, да њему више ништа у животу не остаје, но да се жени, ми му сви честитасмо, говорасмо му са, важним изразом на лицу разне отрцане фразе, на форму тога, да је брак корак озбиљан; поред тога, Варињка не беше ружна, "беше занимљива жена, она беше кћи државног саветника и имала

је пољско имање, а што је главно, то беше прво женскиње, које

му је пришло умиљато, срдачно, — глава му се стаде вртети, и он одлучи, да он збиља треба да се жени. — Ето, ту му је требало одузети каљаче и амрел, — про-

говори Иван Иванић.

— Вамислите, показало се да је немогућно. Он метну на свој сто Варињкин портрет п непрестано долазаше код мене и говораше о Варињки, о породичном животу, о томе, како је брак корак озбиљан; често је одлазаше Коваљенсковима но начин живота никако не мењаше. Чак напротив, одлука да се жени утицаше на њ од некуд болно, он измршави, побледе и кад се још већма увуче у своју футролу.

— Варвара ми се Савишка допада, — говораше ми он са слабим кривим осмејком: — и ја знам, сваки човек треба да се ожени,

али... ове се то, видите ли, десило некако наједанпут. Треба, про- _ мислити.

— А шта ту треба мислитир — говорим му ја. — Ожените ве, па мирна крајина.

— Не, женидба је корак озбиљан, треба прво измерити предстојеће обвезе, одговорност..., да се повле шта не деси. То ме тако узнемирује, да по читаве ноћи не спавам. И морам вам признати, ја се бојим, она и брат јој имају некакав чудноват начин мишљења, расуђују некако, знате л, чудновато и карактер им је врло нагао. Оженићу се, а после, ко зна, могу доспети у какву било историју.

И он никако да запроси руку Верињкину, непрестано је одлагао, на велики јед директорке и свих наших дама; све је мерио предстојеће обвезе и одговорност, а међу тим је скоро сваки дан шетао са Варињком. Мада је мислио да је то тако потребно у његовом положају, и долазио је к мени, да се разговара о породичном животу. И по свој прилици, он би је на крају крајева и за'провио, и склопио би се један од оних непотребних глупих бракова, који се код нас из дуга времена и бадавадисања хиљадама, склапају, да се наједаред не деси Којоззазеће Чсапдај, Мора се напоменути, да је брат Варињкин, Коваљенко, омрзао Бјељикова, још од првога дана њихова познанства и није могао очима да га ВИДИ.

— Не разумем, — говорио нам је он, смичући раменима: — не разумем, како можете да сносите тога фишкала, ту одвратну њушку. Ех, господо, како ви ту можете живети! Атмосфера вам

„је загушна, погана. Зар сте ви педагози, наставници. Ви сте чи-