Учитељ

Љета К 109"

новничине, у вас није храм науке, него протопрезвитерат, и заудара на некакву киселину, као у полицијској стражари. Не, браћо, остаћу овде код вас још мало, па одох на мој салаш, те ћу онде хватати раке и учити мелорушчад. Отићу ћу, а ви остајте са тим вашим Јудом, липеб да Бог да!

Или се смејао, до суза смејао час у басу, час танким пискавим гласом и питао ме, ширећи руке:

Ама што седи код менез Шта хоће онз Сеци и гледа.

Он чак надену име Бјеликову „глитан абожђ паукљ“ „глитај илити паук“. И, наравна ствар, ми смо избегавали да говоримо са њим о том, да се његова сестра Варињка спрема да пође за „илити паука“. И кад му једном директорка напомену, како би добро било удомити његову сестру за таког солидног,. од свију уважаваног човека, као Бјељиков, он се намршти и прогунђа:

— То није моја ствар. Нека је нека пође ако оће за гују, а ја не волим да се мешам у туђе ствари.

Сад слушајте, шта је даље било. Некакав окачењак нацртао карикатуру: иде Бјељиков у каљачама, у засуканим панталонама, под амрелом, и с њим испод руке Варињка; а доле написано: „за. љубљени антропос.“ Израз је ухваћен, разумете ли, ванредно.. Уметник мора да је радио не једну ноћ, јер сви наставници мушке и женске гимназије, наставници богословије, чиновници, — сви добише по један еквемплар. Доби и Бјељиков. Карикатура учини на њ најтежи утисак. 8

Излазимо заједно из куће, — то беше баш првога, маја, недеља, и ми се сви, професори и гимназисти, бесмо договорили, да се састанемо у гимназији, па после пешке да идемо изван вароши у шумицу, — излазимо, велим, а он сав позеленео, натуштио секао облак. -

— Каквих има неваљалих, рђавих људи! — проговори он, а усне му задрхташе!

Мени га чак би жао. Идемо, кад наједаред, помислите само, лети на велосипеду Коваљенко, а за њим Варињка, такође на велосипеду, сва зајапурена, уморена, али весела, радосна.

— А ми, — виче она, — одосмо напред! Та тако је леповреме, тако лепо време, страшно лепо!

И обоје исчезоше. Мој ти Бјеликов наједаред дође од зеленог бео, и чисто се пренерази човек. Отаде и гледа на мене...

— Ама, молим вас, шта је овог — запита он. — Или мене, можда варају очи» Зар се за наставнике гимназије и за женскиње пристоји да ту на велосипеду %

— Па чега ту има непристојног% — рекох ја. — Нека их нек трче, кад им се попада.

1 У оригиналу је овај крај додан малоруски: нељатф винф лопне — нека. он пукне, цркне (2) Прев.