Учитељ

628 УЧИТЕЉ

таивирамо цео свет. Сви се људи не слажу у томе. Док су једни мишљења, да успех у раду зависи једино од радника, дотле други убедљиво тврде, да је предмет рада главно, а радник споредно, те зато и кажу: узалуд јем добар радник без погодног материјала, или: нека има шта за рад, а за радника је лако. Оба мишљења су крајности, нарочито друго.

Ну поред предмета за рад има још нешто друго, од чега зависи успех у раду, а то су прилике и околности у којима се находи радник, као и целисходна средства, која су му стављена на расположење. У нашој Србији имамо довољно радника као и материјала за рад, али нема довољно средстава и других повољних. услова. Ови се недостатци особито опажају у учитељском раду. Учитељи су погодни радници, а имају и материјала за рад доста, само да је још срестава и других погодаба.

Учитељи су толико година радили без речених погодаба и сре: става надајући се све, да ће им се кад-тад све то побољшати Они нису изгубили наде ни онда, када су с краја на крај Србије терани знајући: „да време и њихово право погинути неће“; па ни онда, када им је доношењем горег закона просто одрекнута свака. помоћ и нада на бољу будућност; када је требала, да овлада општа апатија и међу учитељима, као у многим другим сталежима, и кад. су учитељи са највећим разлогом имали да узвикну Његошеве речи: „Над нама је небо заливорено, не прима нам плача ни молшииве“,, ни тада нису клонули духом, већ су продужили ревносни рад и са образом дочекали 20-ти век. Сад када је по досадањим успесима учитељевога културнога рада утврђена вредност његова за културу, дошло је на ред опет питање, које јевећ приликом пројектирања закона о народним школама и ове године било, као предмет размишљања на највишем месту, а које ево хоће, да претресе и расправи И удружено учитељство — питање: чипа шреба урадиии, па да учитељ боље послужи отаџбини као културни радник 3

Ми знамо, да су учитељи били ревносни културни радници и да су у томе увек показивали сјајних резултата, као и то, да И им је тај рад слабо или привидно признаван, а још мање награ- | ђиван. Шта више њихов је рад безбројно пута омаловажаван и багателисан, 1898 г. када је један посланик у скупштини поводом напада већине посланика на учитеље, рекао. „Шта су вам ти учитељи згрешили толико, те сте се тако окомили на њих» — и када ондашњи министар просвете пред целом скупштином јавно |