Учитељ

644 УЧИТЕЉ

него ће мислити једино на оне шаре на мапи и на имена географских објеката; а да се од овога нема никакве вајде јасно је.

бу) Не упућују се ученици у довољној мери да умеју читати географске карте. После очигледног упознавања географских об-

јеката у земљописној настави је најважније читање карата. Под.

читањем карата не треба подразумевати само знаке за обележавања географских објеката, јер „није довољно да ученик зна само да ова крива црта обележава само реку, а она шара планину и т. д. него да он уме да измери на карти растојање једног места од другога, да уме да представи рељеф земљишта, да изнађе сам узрочне односе између појединих природних објеката, да уме прочитати са мапе да ли је ово брдо више или ниже од онога и а«о није означена величина,' која је страна стрменитија, а која блажа, - коју страну сунце више греје а коју мање“ (Мих. Станојевић) једном

речју да ученици са карте умеју прочитати до ситница какво је

земљиште неког предела, а кад то знају онда им се само казује

(ако су раније упућени) куда ће тећи реке, (какав им је ток, да.

ли причињавају околини штете) каква је плодност земљишта, какво занимање, насеље, здравље, путеви идр. Из овога се види колика је потреба умети читати карту, зато после стварног упознавања са географским објектима (у излетима) треба обратити највећу пажњу читању карата. Ко је правилно извео упознавање ученика са географским објектима у природи и упутио их да умеју читати карте, он је скоро све постигао у земљописној настави. остаје му само да да имена појединим географским објектима, а да поједине

ствари у неком пределу више истакне. Упознавање географских:

објеката и читање карата може се лепо упоредити са упознавањем слова и са умешношћу у ишчитавању. Без познавања слова не може се вршити ишчитавање, упознавање самих слова без упута у ишчитавању није могуће вршити читање. Тако исто без упознавања са географским објектима није могуће вршити правилно читање карата (јер учење при читању истих не би замишљали планину него шару), а само изучавање географских објеката без упута у читању карата опет не би имало своје примене, јер ученици сами не би могли ништа сазнати о неком пределу, док им то други не каже. А овако ученици умеју сам сваку карту да читају и.

# Гледа се размер, измери се дужина и помножи равмером па се изнађе:

дужина, а тако и ширина па се према томе цени облик и протезање. А падина.

се израчунава по езохипсама.

Ба