Учитељ

ПОСЕБНА ПЕДАГОГИКА 645

да нам сами кажу из карте какво је земљиште (у неком сливу, округу), куда теку реке, каква је насељеност, путеви др. — исто онако као што ученици умеју да читају сваку књигу кад се упознају са свима словима и упуте се у правилном читању. Ученици се уче поступно читању карата. После излета, на којима смо непосредно посматрали поједине географске објекте, и после оријентисања ученицима се представља пластички на песку или се праве од иловаче сви географски објекти, који су посматрани приликом излета, само умањени, (на тај се начин долази до рељефа своје околине). После рељефног представљања прелази се на цртање свега тога и то пред ученицима. Тек после овога прелази се на праву карту околине, и на остале карте, те се тако ученици поступно уводе у читање карата.

в.) Не изучава се околина, могу ученици чинити излете и посматрати извесне географске објете па ипак не познавати потпуно своју околину, с тога је потребно да се околина потпуно упозна. Прво учионица, па школа, двориште, школска башта, своје место, па ближа и шира околина са свима географским објектима, па онда слив... односно округ и т. д. Има и данас наставника, који предходно дају појам о Србији, па онда прелазе на изучавање појединих сливова; или предходно дају појам о земљи, па онда прелазе на Србију, деле је на округе и тек онда изучавају поједине округе. Ово је неприродно. Ток (метод) излагања географ ског градива мора ићи синтетичким путем од познатог непознатом од околине па даље а никако обрнуто. Од упознавања околине има се две користи: 1) што се доцније лакше појме непознати преели и 2.) што се пластичким представљањем и цртањем околине сазнаје како се поједини предели представљају на хартији — мапи; помоћу тога сазнају и то, да у природи постоји и све оно што је на карти насликано а они нису видели.

г.) Не црта се оно што се у земљописној настави изучава, а као што смо видели, то је по све потребно. Цртање у земљописној настави потребно је и с тога, што се на тај начин земљописна настава лакше памти и утврђује. За то нека ученици цртају своју учионицу, школу, двориште, место, околину (а и наставник нека све то нацрта и стави на зид, јер се то нигде не може купити.), слив, округ, (мапе су боље без имена, него са именима.)

д.) Ученици не умеју да се оријентишу о природи и на карти. У некој школи не умеју ученици да вам кажу на којој је страни од њих табла, рачунаљка, прозор, шупа, пут, башта, Шабац, Цер;